У процедури пред Народном скупштином је тренутно група правосудних закона (Закон о Високом савету тужилаштва, Закон о јавном тужилаштву, Закон о високом савету судства, Закон о судијама и Закон о уређењу судова). Ова група закона има за сврху да имплементира скоро усвојене измене Устава, чији је прокламовани циљ био јачање независности судства и тужилаштва. Реалност је, као и много пута раније, нешто сасвим друго. Предложена законска решења нажалост не дају наде у било какво побољшање, што је јасно и из начина како је протекла јавна расправа о овим законима.
Најпре, јавна расправа је спроведена нетранспарентно, уз ненајављене округле столове. Упркос овоме, пристигао је знатан број предлога за измене, али епилог је такав да је 90 одсто предлога одбијено без јасног образложења, док су предлози који су и усвојени махом техничког карактера. Предлози закона су ушли у скупштинску процедуру без претходног објављивања извештаја о јавној расправи, па је овај пропуст „испеглан“ накнадним објављивањем извештаја са циљем да се створи некаква, макар привидна, слика легитимитета. Наставило се и јавним слушањем, одржаним 26. јануара 2023. године. У овом тренутку, када су закони у скупштинској процедури, пред усвајањем, давно је прошао воз за дијалог о понуђеним решењима. Сада је само могуће стварати привид демократског процеса.
Кад се имплементирају понуђена законска решења, судије и тужиоци и даље ће остати неадекватно заштићени и изложени притисцима председника суда, односно хијерархијски надређеног тужиоца. Није обезбеђена адекватна транспарентност у раду Високог савета судства, односно тужилаштва, а измене у начину избора њихових чланова омогућавају да уплив политике у процесу именовања судија и тужилаца остане подједнако јак, ако не и јачи.
Да ситуација буде још трагичнија, Влада Републике Србије је на седници 17. јануара 2023. године усвојила нацрте низа важних закона из области правосуђа (предлози измена Закона о Уставном суду, Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције и Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала). При томе, измене ових прописа уопште нису биле предмет јавне расправе.
Покрет СРЦЕ позива Владу Републике Србије, као предлагача, да повуче спорне законске предлоге, имајући у виду њихову суштинску мањкавост и нетранспарентан поступак јавне расправе.