Председник Србије Александар Вучић најављује да ће корисници социјалне помоћи у децембру, баш уочи избора, добити по 10.000 динара. Истовремено, Црта објављује истраживање које се без икаквих проблема може назвати језивим. Исповести запослених у центрима за социјални рад, ставку по ставку, разоткривају како власт спроводи изнуду и куповину гласова пред изборе, али и како се људи приморавају да одлазе на митинге. Притом, ту се не мисли само на запослене у овим центрима, већ и на саме кориснике, социјалне случајеве, по систему – добићеш помоћ, ако даш глас. А ту срамоту ниједан паризер по сниженој цени, новоизграђени пут или фабрика не могу покрити.
Председник Србије је у недељу ујутру гостовао на ТВ Прва и том приликом најавио да ће корисници социјалне помоћи, којих у Србији има око 170.000, у децембру добити по 10.000 динара. Помоћ ће добити још 51.000 људи, међу којима су „слепа лица, дементне особе и старија лица са неизлечивим болестима“.
Истовремено, у јавности је недовољно представљено истраживање организације Црта, које доноси застрашујуће исповести људи који раде управо с корисницима социјалне помоћи.
Ово истраживање говори о политичким притисцима, којима су посебно изложени запослени у јавном сектору и најугроженији део овог друштва – људи који се боре за пуку егзистенцију.
“Изнуђивањем и “куповином” гласова егзистенцијално најугроженијих грађана политичке партије злоупотребљавају ситуацију у којој пола милиона људи у Србији живи у апсолутном сиромаштву, број корисника у евиденцији центара за социјални рад износи око 700 хиљада, а 176 хиљада грађана прима социјалну новчану помоћ”, наводи Црта.
Програмски директор Црте Раша Недељков посебно наглашава да се с изборима на видику политички притисци, који су већ дуги низ година свакодневица, појачавају и да су посебно бескрупулозни према грађанима који највише зависе од помоћи државе.
Најрањивија категорија као послушна армија гласача
“У амбијенту у којем се институције урушавају, а државни и јавни ресурси безочно користе за партијске интересе, најрањивије категорије становништва се третирају као послушна армија гласача. Зато је важно да будемо солидарни, да оне које су проговорили о политичким притсцима подржимо, а онима који се плаше да помогнемо”, рекао је Недељков на представљању резултата истраживања
Објашњено је и како изгледа систем притисака.
“Руководство странке обично врши утицај преко руководства општине или града, које је даље задужено за притисак на директоре центара или запослене који се непосредно баве пословима материјалних давања и локалних услуга које финансира локална самоуправа“, рекла је Марија Стефановић, менаџерка квалитативних истраживања у Црти, која је уз Данила Вуковића, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду, ауторка извештаја.
Директор центра, затим, као главна веза између партије и институције, развија сопствену клијентелистичку мрежу, врши притисак на запослене и омогућава злоупотребу јавних ресурса.
“Стручни радници и остали запослени у центрима користе се вишеструко – као сигурни гласови, страначки активисти, непосредни извршиоци притисака над корисницима и “донатори“ који део плате дају странци. На крају ланца су социјално угрожени грађани, који морају да гласају по директиви, статирају на митинзима, али у неким случајевима и да део финансијске помоћи коју примају такође уступе странци.
“Нећеш да добијеш новчану помоћ, ако то не одрадиш”
Томе у прилог говори следећи цитат из истраживања Црте.
“У разговорима са запосленима у ЦСР сазнајемо и да се са корисницима не врши само размена „глас за услугу“, већ се у неким случајевима, поред политичке, од корисника тражи и финансијска подршка. У једном разговору је забележено да корисници своју једнократну помоћ, коју им „странка“ обезбеди, морају да поделе са странком. Механизам је сличан „систему донација“ који налаже да директори и запослени преко странке део плате „враћају“ странци”, наводи се у истраживању, а затим се цитира једна супервизорка, која већ 23 године ради у Центру за социјални рад.
Како се наводи у истраживању, глас се мења за услугу најчешће у виду једнократне финансијске помоћ или дрва за огрев, хуманитарних пакета итд. Корисници се уцењују да морају да гласају за одређену странку, јер у супротном неће добити материјалну помоћ, чак и ако испуњавају све услове, па је политичка подобност представљена као додатни, али и примарни услов за остваривање права.
„И то, знате, кажу им: „Нећеш да добијеш новчану социјалну помоћ ако то не одрадиш.“ Чак и не крију. Онда ти људи иду. Да ли верују у то како им је представљено, не знам“, наводи за Црту једна супервизорка, која има 30 година стажа у ЦСР.
Хранитељи се уцењују губитком лиценце
Притиске за страначки активизам трпе и пружаоци услуга, у овом случају хранитељи и геронтодомаћице. Неколико саговорника истиче да су они често експлицитно уцењени да ће изгубити лиценцу уколико не учествују у страначким активностима. Такође, забележен је и бизаран случај у коме је хранитељица опоменута због „страначки неприхватљивих“ активности на друштвеним мрежама, наводи Црта.
“Пре две, три недеље једна жена која је била хранитељица 100 година у центру, каже: „Знаш шта ми се десило неки дан у центру? Чим сам ушла, рекла ми XX (име), та супервизорка, видели смо да XY (име политички неподобног запосленог у центру) лајкујеш објаве на Фејсбуку. Неке моје објаве су биле где је уопштено говорено, стање у социјалној заштити, су биле одштампане и стајале данима на огласној табли центра, да сви могу да виде, и странке и људи. Сви. Штампали. Ставе по два три дана да стоји, па ставе следећу…”, испричала је стручна радница, запослена у Центру за социјални рад 20 година.
Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs
Јелена Јеловац НОва
