Бахато рушење пословних и приватних објеката под окриљем ноћи у делу Београда познатијем као Савамала још увек је тема дана у Србији.
Око тридесетак људи, са фантомкама на главама, и уз помоћ багера без регистарских таблица, порушило је током изборне ноћи 24. априла више објеката у две улице, укључујући ту и један ресторан, приватне куће и неколико фирми. Том приликом читав тај део града је неколико сати био блокиран, случајни пролазници су практично приведени од стране непознатих маскираних лица, одузимани су им мобилни телефони, а неки од њих су смештени у импровизовани притвор по оближњим шупама.
Завера ћутања
Од тада практично траје завера ћутања. Градске власти упорно понављају да не знају ко је и за чији рачун рушио те објекте, а полиција и Комунална полиција немају одговор на питање зашто су одбили да по позиву грађана обаве увиђај. Републичке власти и премијер Александар Вучић такође тврде да не знају шта се тамо десило, наводе да су то били нелегални објекти, а успут причу покушавају да скрену на терен позивања на прекршаје бивших власти, које су како каже премијер „такође под фантомкама хапсиле Слободана Милошевића“. Предузеће „Београд на води“, које се налази тик поред порушених објеката, такође наводи да не зна ко је везивао раднике обезбеђења и рушио зграде.
Заштитник грађана Саша Јанковић је тим поводом објавио свој извештај, у коме стоји да су грађани позивали полицију, али да је она одбила да интервенише и да је грађане упућивала на Комуналну полицију, која је такође одбила да се одазове и помогне грађанима. Закључак Саше Јанковића је да је „такав пропуст полиције очигледно резултат унапред припремљеног плана и налога који су дати. Међутим, ни директор полиције, нити други полицијски званичници нису знали или нису смели да кажу ко је такав план организовао“, наводи обдусман.
Политичари и полиција у дослуху
Гласно ћутање власти само показује да су закључци заштитника грађана потпуно тачни, да иза свега стоји сам врх полиције, а да иза читавог случаја стоје неки политички налогодавци, истиче за ДW извршни директор Београдског центра за безбедносне политике Предраг Петровић. „Ту би требало и тражити одговор на питање зашто ни више недеља након тога ми и даље не знамо ко је то учинио, иако је била реч о великој операцији у самом центру града, у којој је учествовало 30 маскираних људи, са два багера, више камиона који су блокирали саобраћај, и уз видео надзор који је све то снимио“.
„Проблем овог случаја је што ми имамо у ситуацију у којој се сматра да кад нешто ураде наши, онда то није кривично дело“, каже за ДW адвокат и бивши коминистар полиције Божо Прелевић. „Кад кажем наши, ту мислим на садашњу власт и неке њихове сараднике, јер заиста се поставља питање ко би се дрзнуо да усред ноћи на такав начин нешто руши, а да не зна како иза себе има власт и полицију за коју зна да неће интервенисати. А одговор уколико власт то жели може лако да се пронађе, јер ће ту на срушеном простору неко направити зграду, па ће се видети да ли је то неко из пројекта ‘Београд на води’ или неко близак властима. Врло је заправо једноставно утврдити ко има користи од тог рушења“, скреће пажњу Прелевић.
Градска власт: Ми нисмо одавде
Градске власти и градоначелник Београда се све време понашају у стилу „ми нисмо одавде“. Градоначелник Синиша Мали тврди да градске власти немају никакве везе са поменутим рушењем, а на питање да ли ће град Београд реаговати на кривична дела која су том приликом почињена зачуђено се пита: која кривична дела?
Божо Прелевић, међутим, каже да је том приликом почињен читав низ кривичних дела: „Најпре, све и да су у питању нелегални објекти, они се не могу тако рушити, без икаквог судског решења. Након тога, рецимо, имамо кривично дело злоупотребе службеног положаја, за онога које евентуално наредио и послао те маскиране раднике, затим противправно лишавање слободе, вероватно и кривично дело угрожавања сигурности, јер у тим објектима је неко могао да буде, разна кривична дела су почињена затварањем улице и спречавањем слободе пролазе од неиндетификованих људи. Ако је ту било укључено неко оружје и ако је било насиља над неким људима или неких телесних повреда, то су такође кривична дела. Оно што исто тако не знамо јесте да ли су то радили припадници тог предузећа које би ту требало нешто да гради или су то били припадници неког клана. А кривично дело је и понашање полиције и Комуналне полиције, јер ви не можете да не дођете на интервенцију и да зовете шефа и питате: ‘Ови опет зову, јел да се правимо блесави’. У сваком случају, не очекујем да ће јавност добити задовљавајуће одговоре на то шта се десило, и мислим да за то нико неће сносити санкције“, оцењује Прелевић.
Сектор безбедности није реформисан
Читав овај случај показује да процес реформи сектора безбедности уопште није успео, напомиње Предраг Петровић. То значи да тај сектор није деполитизован и декриминализован, и да није разбијен тај клијентски однос између политичара и људи који раде у институцијама безбедности, у овом конкретном случају се ради о полицији“.
„Држава не може да се прави да није знала шта се дешава, јер је обдусман установио да су државни органи позивани да реагују“, примећује Прелевић. „Ту би требало подсетити на суђење жандарима, који су само поштовали наређење да нико не може да прође током Параде поноса. Ти жандари су пилот-пројекат, јер се ту видело да за неке закон не важи, као што закон не важи за ове са фантомкама. И како ви сада да очекујете да полицајци реагују и штите закон.“
„Грађани у таквом систему и окружењу имају две могућности: да се учлане у неку од владајућих странака или да се иселе. Јер, када закон не важи за све, те секунде држава престаје да постоји. А додатни проблем је што се многим грађанима такав начин владања и понашања очито свиђа“, упозорава Прелевић. „А мислим да се ово никако неће свидети страним инвеститорима, мислим да ово неће проћи мониторинг Европске уније, јер ово не постоји у иоле организованим земљама, али мислим да власти тога уопште нису свесне“.
Опасан преседан
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, покушавајући вероватно да некако умири грађане, изјављује како је добро што власт још није почела да бије по кућама. Међутим, Предраг Петровић сматра да то за грађане никако није утешна порука: „Ово је опасан преседан који указује да сутра може да се деси да било ком грађанину Србије неко улети на приватни посед, да му сруши кућу, зато што му је једноставно потребна та парцела или имање, и да за све то нема никаквих последица. А искључиви разлог за то може да буде зато што је та особа добро повезана са политичким и финансијским круговима. Зато и мислим да нећемо добити добре одговоре за овај случај, и да ће се ићи на његово разводњавање, и покушаје да се он некако заборави под притиском нових афера“, закључује Предраг Петровић.
Ивица Петровић, Дојче веле
