Наиме, туристичке агенције су добиле допис од Пореске управе у коме се од њих тражи да им доставе податке о свим клијентима који су у току једне године уплатили аранжмане скупље од 5.000 евра.
Прецизирали су да су им потребни подаци за период од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2020. године и то ЈМБГ уплатиоца, име и презиме, укупна уплата аранжмана изражена у еврима , динарска противвредност, датум уплате и број корисника аранжмана.
Пореска се у допису позвала на Закон о утврђивању порекла имовине и Закон о пореском поступку и пореској администрацији.
У допису Удружења туристичких агенција и туристичких радника Србије који је достављен Новој, наводи се да Пореска управа тражи податке које туристичке агенције нису у обавези да доставе.
Први пут да се тако нешто тражи
Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (Јута) Александар Сеничић каже да би Пореска управа морала да објасни зашто тражи ове информације.
“Нас нико до сада није званично обавестио о томе, мада јесам чуо причу од једног колеге који је власник велике агенције. Колико знам по Закону о заштити поверљивости података мислим да не могу да траже ове податке, осим уколико су Влада Србије или ресорно министарство дали овлашћења Пореској управи. У сваком случају, мислим да је ово први пут да се овако нешто тражи и мислим да би свакако Пореску управу требало питати за појашњење. Просто да кажу који је мотив за овако нешто, из којег разлога, где ће се и за шта употребити те информације. Колико знам чак и Управа за спречавање прање новца контролише уплате изнад 10.000 евра”, наводи Сеничић.
Нејасно и апсурдно
Адвокат и некадашњи повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић за Нова.рс каже да Пореска управа на овај начин крши право на заштиту приватности односно података о личности.
“За почетак, из дописа Пореске управе је недопустиво нејасно о ком поступку се заправо ради. Одредбе два закона на који се Пореска управа позива предвиђају обавезу низа субјеката да управи достављају одређене податке, али се то односи на законом утврђене ситуације у којима управа поступа. Из дописа се не види о чему се ради. Само индиректно, позивање на члан 7. наведеног закона упућује на закључак да се ради о примени Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу. Међутим, тај закон не даје оправдање за овакав поступак. Наиме, тај закон се сходно члану 13. односи на физичка лица код којих између пријављених прихода и увећања имовине односно расхода постоји разлика од бар 150 хиљада евра”, каже Шабић и додаје:
“Претпоставка да је то случај са сваким ко је у току једне године уплатио за туристичке аранжмане 5.000 евра, и то још без обзира на број корисника аранжмана, је заиста апсурдна. Делује посебно трагикомично у ситуацији кад свакодневно слушамо вести о плаћању буквално баснословних износа за станове у Београду на води, и другим ексклузивним локацијама и то углавном у готовини или у трансакцијама са оф шор рачуна или прикривених оф шор фирми”.
Како даље наводи Шабић, реакција туристичких агенција је потпуно разумљива.
“Реакцију агенција потпуно разумем и не видим основа и оправдања за овакав захтев Пореске управе. Не знам шта је повод за ову акцију, могао би то бити покушај стварања привида да се по овом иначе помпезно најављеном закону нешто ради, будући да се до сад по свему судећи није радило практично ништа. Како год било чак и независно од проблема правног основа за поступање захтев ПУ је двоструко лош. Прво јер намеће велики и бесмислен посао агенцијама које иначе једва преживљавају у тешким условима пословања изазваних короном и још их доводи у ситуацију да буду некоректни према клијентима од којих живе. И друго јер подразумева робустну обраду великог броја личних података грађана без ваљаног основа, што значи да крши њихово право на заштиту приватности односно података о личности”, закључује Шабић.
Одговори на питања о овом случају, која су новинари Нова.рс упутили Пореској управи и Министарству финансија, до објављивања овог текста нису стигли.
А ко су ти платежни клијенти…
У Удружењу туристичких агенција и туристичких радника Србије наводе да су захтеви Пореске управе у међувремену обустављени када су стигле прве информације о “платежним” клијентима.
“Будући да су поједине туристичке агенције, свакако оне „веће“ / „подобне“, већ почеле са достављањем ових извештаја, имамо информацију да се најчешће наводе у тим извештајима имена актуелних и бивших министара, директора и чланова УО јавних предузећа, као и бројне естрадне личности и „контроверзни“ бизнисмени. По добијању првих таквих извештаја, Пореска управа је престала да шаље туристичким агенцијама овај захтев“.
Јелена Јеловац Нова
