Тешко је побројати и оне које смо испратили у претходних годину дана, о ранијим да не говоримо. Ипак, принцип њиховог (не)решавања је исти. Утисак је да приоритет на путу до полиције и тужилаштва имају оне у којима су на неки начин нарушени интереси Српске напредне странке или самог председника државе.
Гашић, Мали и Вулин поштеђени
Подсећања ради, ми ни данас не знамо ко је одговоран за погибију посаде и бебе у хеликоптеру који се срушио 13. марта 2015. године. У акцији спасавања бебе старе пет дана страдало је седам особа, а после 15 и по месеци колико је трајао поступак, Тужилаштво је утврдило да нема кривичне одговорности за пад војног хеликоптера. Медицински транспорт наложио је министар здравља Златибор Лончар, а војну акцију министар одбране Братислав Гашић и то без да је обавестио кабинет начелника Генералштаба, како налаже војна процедура.
Гашић није одговарао. Барем га није овај случај коштао министарске функције, већ сексистичка изјава упућена новинарки. Смењен јесте, али је убрзо и награђен. Директорским местом у Безбедносно информативној агенцији.
Затим имамо још једног министра. Финансија. Синиша Мали није одговарао за нелегално рушење у Савамали, иако је тада био на месту градоначелника Београда, а сам Вучић рекао да је за овај случај одговоран врх градске власти. Није му нашкодила ни афера око 24 стана у Бугарској, нити је кривично одговарао за фалсификовање доктората. И даље је министар.
Не треба заборавити ни актуелног министра одбране Александра Вулина и куповину стана у афери “тетка из Канаде”. Одакле Вулину 205.000 евра у готовини за куповину некретнине на Звездари, идентитет мистериозне тетке из Канаде и како је Вулин уопште унео новац у Србију, а да о томе не постоји никакав писани траг и даље је велика мистерија.
Не сме се заборавити ни афера Дољевац нити трагична смрт Станике Глигоријевић на овој наплатној рампи. Породица годинама тражи да се преиспита одговорност функционера СНС Зорана Бабића у овом случају и да се утврди да ли је он, заправо, био за воланом аутомобила који је усмртио жену.
Стефановићеви кадрови на испитивању
Са друге стране, афера која је брзопотезно почела да се решава јесте “прислушкивање председника”.
Десила се у време док је на месту министра полиције био Небојша Стефановић. Иако је Вучић рекао да сумња да је било Стефановићеве улоге у свему томе, свих 169 одбора СНС у Србији гласало је за смену Стефановића, а у њиховим образложењима министру се управо ово спочитавало. Није смењен са министарског места, а и даље се налази на челу Савета за националну безбедност, међутим, није више председник градског одбора СНС.
Иако изгледа да је Стефановић “преживео”, људи за које се тврди да су му блиски, свако мало су у полицији и тужилаштву. Бивша државна секретарка Дијана Хркаловић, доскорашњи председник Фудбалског савеза Србије Славиша Кокеза, председник општине Палилула Александар Јовичић… Медији отварају могућност и да још један функционер близак Стефановићу одговара и то бивши директор “Коридора Србије” Дмитар Ђуровић.
Кад се Вучићу неко замери…
Политиколог Бобан Сојановић каже за Нова.рс да је ово очекивана ситуација и наличје ове власти.
“Није битно да ли се неко огрешио о грађане, о буџет, да ли је ухваћен у корупцији, преварама, плагирању доктората или чак и лажирању основних студија, једино када се дешавају некакви процеси и озбиљније реаговање полиције и тужилаштва јесте онда када странка или конкретно Вучић то тако желе и када су евентуално они угрожени или када се појединац њему на неки начин замери”, каже Стојановић и додаје:
“И то је образац – остаћеш без функције и биће покренут процес против тебе и слично ако си нешто скривио Вучићу или странци, а ако су те ухватили у нечему што нема везе са странком, ако си се понашао недолично или ако си одговоран за разне трагедије – то онда нема везе. Остаћеш где си, а можда чак и напредујеш и то је једина разделна тачка свих афера у партијској и приватној држави једног човека”.
Јелена Јеловац Нова