Шеф посланичке групе Србија центра у Скупштини Србије генерал Здравко Понош изјавио је да Рио Тинто планира да исели мештане из долине Јадра, а да се министарка Ђедовић Хандановић својевољно одрекла српског држављанства јер јој је био препрека у каријери.
„Морала је наврат – нанос да тражи да јој се врати држављанство дан пре него што је постала министарка. Није министарка залепила француско држављанство за српско, већ се српског одрекла. Министарка пребацује народним посланицима да су мењали странке, а сама је мењала државу“, рекао је Понош у Скупштини и додао да је за министарку копање литијума цртица у каријери, за мештане Горњих Недељица питање живота.
Понош је напоменуо да ЕПС, за који је задужена министарка Ђедовић Хандановић, није у стању ни да очита струју и достави исправне рачуне.
„То се пре сто година успешно радило мастиљавом оловком. Министарка још увек није овладала том техником, а дошла је овде да нам објашњава ствари око рударења. Највећу бригу имају запослени у ЕПС-у. Није први пут да им на чело министарства или предузећа дође неко ко не прави разлику између вата и волта. Проблем је што су они фирму подигли из пепела и након бомбардовања, а након ове власти ће то бити много теже“.
Говорећи о ангажовању Александра Вучића на пројекту Јадар Понош је истакао да се његов покушај разговора са мештанима Недељица и Лознице завршио разговором са људима у униформи, након чега је подршка против ископавања порасла на 60 одсто.
„Што се тиче спољног ангажовања, отишао је на конференцију која се тицала одрживости, јер је мислио да се ради о одрживости на власти уз помоћ Шолца. Очекивао сам да ће Вучић да дозволи Шолцу да га чека док је он у колима, као што је било у Београду. Такође, Вучић је шеику Бин Заједу показивао тоалете у хотелу, уместо да му покаже тоалете у београдским школама. Тада би морао да са собом понесе сапун и тоалет папир јер тога нема у ђачким тоалетима“.
Понош је подсетио на то да је Ана Брнабић, као председница Владе, зауставила пројекат Рио Тинта, а да је данас један од главних промотера овог пројекта.
„Брнабић је обећала да ћемо имати план рада Скупштине, али је очигледно заокупљена промоцијом литијума. Вређа, како народне посланике тако и 60 одсто грађана који не желе да се копа литијум. Брнабић ће постати, након Вучића, најуспешније политичко дете Војислава Шешеља. Нека сиђе са планине Јадар, јер колико је Јадар планина толико је она Мојсије. Те плоче које носи у рукама, а које јој је Вучић уручио, носе заповести само за њу, а не за народне посланике или грађане“.
Понош је напоменуо да је седница о литијуму требало да се одржи пре него што је власт одлучила да обавеже земљу за пројекат Рио Тинта.
„Сада власт тврди да, ако прекинемо пројекат, платићемо пенале. Не бих рекао да ће земља платити пенале, већ да се ти, који нису питали овај дом да ли да се крене у тај пројекат, плаше да ће они платити те пенале“.
Понош је истакао да од овог пројекта грађани добијају само ризик и бригу, а да корист има „однарођена власт, стране компаније, или стране државе“.
„Пројекат је економски лош, еколошки неодржив и народ се томе противи, а власт инсистира. Разлози могу да буду лукративно – корупционашки, односно да се неко уградио, можда је неко уцењен, а можда је то некоме посао – да буде колонијални управник“.
Понош је истакао да је легитимно упитати ЕУ „како то Србија не може у Европу, јер није испунила услове из Поглавља 23 и 24, а може да копа литијум, иако није испунила услове из Поглавља 27? Како то да сад верују Вучићу, а видели су да обећање да неће да краде изборе није испунио. Из Европе чујемо да морају да сарађују са аутократом како би обезбедили сировине. Важнији им је литијум у њиховим колима него демократија у Србији. Нама је демократија важнија“.
Према његовим речима, „референца“ Рио Тинта је да су уништили светско културно наслеђе Абориџина старо 46.000 година, а да се од мештана Недељица очекује да ће им сачувати засаде соје и купуса.
Друга референца је да су за мито у Гвинеји платили судску глобу.
„Верујем да се министар Мали распитао да ли је тамо мито плаћен у ратама или у целини“, закључио је Понош.
