Председник странке Србија Центар (СРЦЕ) генерал Здравко Понош у интервјуу за Нова.рс рекао је да не очекује да ће власт испоручити Милана Радоичића по захтеву Интерпола. “Неће. Не бих ни ја.
Он је држављанин Србије и ту ствар треба да решавају наши органи. Проблем је ако се то не уради како ваља. А сви су изгледи да неће јер би се са чупањем те репе свашта исчупало. Најгоре је што Вучићеве западне гувернанте знају шта би се исчупало. И највише им одговара да у тој позицији уцењеног држе Александра Вучића. Баш такав им највише одговара. Није ни до сада био лош у изручивању косовске државноси, али ова његова позиција им је бинго. Невоља је што на то не може да се каже она народна “сам пао, сам се убио”. Овде је пре “сам пао, државу улубио”.
Коментаришући учешће председника Вучића у кампањи Понош каже “он готово ништа друго и не ради већ недељама. Да је запослен у неком јавном предузећу добио би отказ због петодневног недоласка на посао.” Понош даље каже да “чак и оно што је увијено у обланду званичних сусрета председника у функцији је изборне кампање. А он се жали да је неразумно што је функционерска кампања забрањена у тих 30 дана, јер Боже мој, како сад да се склања из кадра док отвара неки инфраструктуни објекат који, ако се не отвори ових дана биће пропаст. Уосталом он је то и смислио и финансирао, ма и саградио, као што је изјавио за Храм Св. Саве. Најгоре је ипак што приликом камповања по телевизијама које он уређује изговара неистине обмањујући грађане и дезавуишући политичке противнике. Александар Вучић је синоним за појам – нерегуларни изборни услови у Европи, а може да му позавиди и председник Туркменистана Бердимухамедов.”
На питање шта ће се променити у Београду и у Србији, уколико опозиција заиста након избора буде могла да формира власт, Понош одговара – све. “Прелазак у нормалност ће у неким стварима моћи да се обави брзо, а у некима ће требати времена. Чистка у корумпираним и криминализованим структурама безбедности може да се обави релативно брзо. Па и у правосуђу. Треба нам сабља које неће тако брзо да се испусти из руку као 2003. године. За сређивање стања у урушеном здравству, образовању, пољопривреди за неке ствари требаће времена, али има и оних које не смеју да чекају и могу брзо да се реше”.
“На недељној бази сазнајемо да је неки наш извозни пољопривредни производ враћен за границе неке земље јер је пронађено да је штетан за здравље”, каже Понош и додаје “како то да наше инспекције не установе да су ти производи штетни за здравље пре него стигну у наше продавнице или на пијаце. Или нездраво извозимо, а нама остаје само оно што је здраво. Тешко да је тако. Трују нас зато што су корумпирани. Неко ће за то морати да положи рачун. А да би то могло, најпе мора сабља да се наоштри, да се доведе у ред полиција и правосуђе”.
Понош је појаснио зашто се приликом изласка из студија после емисије „Реч на реч“ на РТС-у није руковао са Владимиром Орлићем из СНС и са Ђорђем Милићевићем из СПС. Каже да је Србија у тренутно у једној од најделикатнијој спољнополитичкој ситуацији годинама уназад, а да су владајуће странке за дебату на тако озбиљну тему послале политичаре опште праксе. “Немам поштовања према људима који прихвате такве обавезе да би скретањем од теме маскирали брљотине у стварима од националног значаја, а још се и неуљудно понашају. Рукујем се и са непознатим људима приликом упознавања, такав је ред. Подразумева се и са онима које познајем, осим са онима које сам упознао, а радије бих да нисам. Уосталом – моја рука, моја правила, каже Понош.”
