Председник Србија центра генерал Здравко Понош изјавио је да постоји ниво безбедности који, кад се достигне, трошкови постају толики да се експлоатација литијума не исплати и да је то одговор зашто се инсистира на копању литијума у Јадру, а не у Немчкој.
“Рио Тинто тврди да су размотрили неке примедбе и подигли мере безбедније експлоатације на виши ниво. То значи да би они радили и са оним већим ризиком да се није народ дигао. Кад су видели да је тврдо, размотрили су додатне мере, а то значи за њих и додатне трошкове”, рекао је Понош у интервјуу за Нову.
“Ништа око тог пројекта нити је урађено како Бог заповеда нити слути на добро, власт је радила иза леђа јавности чак и у периоду кад је пројекат био обустављен”, рекао је Понош и констатовао да у Европи има области са много издашнијим залихама литијума него што је у Јадру, а владе тих земаља оклевају са експлоатацијом.
“Те владе су орне до безобразлука да се то ради у Србији. Кажу да сву еколошку одговорност сноси Влада Србије која ту одговорност пребацује на њих. Тиме у ствари ова власт потврђује да су они једна колонијална влада”.
Понош је напоменуо да је поразна рачуница која показује да је очекивани годишњи прилив у буџет од 30 милона евра такав да нам треба 100 година копања да бисмо вратили дуг од 3 миијарде евра коијм нас је ова власт задужила претхони месец.
На питање да ли је литијум тема око које ће се опозиција ујединити Понош је казао да је важније што је то тема која уједињује народ.
“Није то тема којом ће опозиција да крмари, али ако не буде сурфовала, однеће је тај талас и потопити. Ту судбину на овој теми заслужила је власт”.
На питање како ЕУ види Србију, с обзиром на то да подржава копање литијума Понош је рекао да “нас виде као периферију која може да им буде корисна. Кориснија ако није за столом, ако не учествује у одлучивању, а може да донесе на тај сто оно што треба онима који за њим седе. Скуп је пут од рударења у Аустралији преко прераде и прављења катода у Кини до паковања батерија и електричних возила у Немачкој. Јасна је рачуница ако би рударење и прерада, односно баш то што је ризично, могло да се обави ту на европској периферији у Србији. Важнија је њима енергетска безбедност и зелена транзиција у ЕУ него демократија и екологија у Србији.
На питање колико је тешко да Срце као превропска странка то објасни својим бирачима, Понош је рекао да „то што смо проевропска странка не значи да смо спремни да обмањујемо народ. Ми се залажемо да и Србија буде за тим столом, равноправно, да учествује у одлучивању, а не како је сада позоционира овај режим испод стола. Ја сам реалиста на тему међународних односа. Јасно ми је да чланови клуда поштују вредности унутар клуба, а и то колико морају. Ван клуба вођени су првенствено интересима. Сад им је важније да сачувају радна места у њиховој аутомобилској индустрији него неки елолошки ризик у Србији. Имати колонију у срцу Европе, ту у задњем дворишту све са рудницима и јефтином радном снагом, то није могло ни у време процвата колонијализма“.
Понош је истакао да га не чуди што амбасадори снажно заговарају литијумску агенду јер је то интерес њихових земаља.
”То што то чине са одсуством доброг укуса је последица непримерено високог третмана који им је ова власт уделила”.
Понош је додао да нема разумевања за понашање шефа мисије ОЕБС, амбасадора Брата “који ће остати запамћен по томе да је редовно делио похвале режиму за који су посматрачи организације коју представља установили да је брутално крао изборе. Нанео је штету и угледу овде цењене норвешке дипломатије из које је потекао”.
На питање о односима унутар опозиције у скупштини Понош конастује да су “уљудни.
Понош није директно одговорио на ког министра је мислио кад је помињао лечење у Москви.
“Кажу да је руски метод лечења доста успешнији од оног манастирског са лопатом, али да ни један нема стопостотну успешност. Неки се опет позивају на Ролингстонсе и кажу да и не треба лечење ако се има много пара да се користи најквалитетнија роба”, закључио је Понош.
