„Уверен сам да је човеку, који је дао изјаву о студенту Павлу Цицварићу, посао у Главном одбору СНС да шири панику и са том намером је послат у ту емисију да то каже. Он је тако пројектован пре 30 година у служби која га је направила. Реченице које у себи имају убиства, смрт, ликвидацију, улазе у нормалан дневни жаргон. Суштина је да се шири паника. То служи да се већинска Србија, која не би да се бије на улицама, али би изашла на изборе и гласала би, врати у апатично стање“, изјавио је председник Србија центра (СРЦЕ) генерал Здравко Понош за Инсајдер ТВ.
Он је нагласио да имамо систем у коме је војска претворена у војску за параде и сахране.
„Сад хоће да заплаши грађане, што му је узалудан посао. Не плаши се овај народ своје војске. Највећи изазов нашој безбедности је ова власт. Ми смо много више угрожени од ове власти него од било кога другог. Највећи ризици националне безбедности су чланови Савета националне безбедности од кога је Вучић направио омнипотентно тело које доноси одлуке о свему сасвим вануставно. За параду ће из војног буџету бити потрошено толико да смо за те паре могли да имамо 600 или 700 професионалних војника више, па да те тенкове возе професионални војници, а не пензионери. Од војске коју има, Вучић није у стању да организује једну параду са активним саставом. Хиљаде војника фале. Ми смо осакаћени у смислу људских ресурса, мирнодопске војске, а о ратној војсци да не говоримо. Не дај боже да нас неко нападне. За ових 12 година они су расформирали ратну војску“, рекао је Понош и додао да парада није ни била планирана.
„Толико времена сви у јавности позивају на рад институција. Нема од тога ништа. Као ни парада, у плану није била ни набавка Рафала и оружја од Израела. Он је одлучио да нам потроши једно 5 милијарди да би направио политички пролаз преко Израела до Трампа, јер није успео да стигне преко камионџија. У моменту кад они троше толике паре, девојка која је једва преживела пад надстрешнице треба да се лечи тако што скупљамо паре СМС порукама. Такво је стање у земљи да би најнормалније било да се парадом ове власти прогласи оно што се дешава у Ћациленду. То је њихова слика и прилика. То су њихови људски ресурси, то је њихова техника, то су њихове вредности, то је њихова парада. Ово што показују на Новом Београду, то је непотребно организовано, а показује се нешто што није њихово власништво. Ћациленд је њихов. Нек се тамо сликају“.
