Реагујући на вести да је НАТО најавио појачано ангажовање на Западном Балкану, лидер покрета СРЦЕ Здравко Понош, у ауторском тексту за недељник НИН, појаснио је да се ради о извештају који је усвојила Парламентарна скупштина НАТО и да “НАТО парламентарна скупштина нема посебну моћ, али извештаји завређују пажњу јер се циркулишу владама и парламентима земаља чланица и то читају људи који имају моћ да утичу на ствари”.
Осврћући се на Извештај на двадесетак страница под називом: „Западни Балкан: руски рат против Украјине и трајни изазови за регион“ Понош је навео да кроз цео документ провејава забринутост због утицаја, не само Русије, него и Кине на регион ЗБ. Највећа пажња, према његовим речима, није посвећена, како би могло да се очекује, улози НАТО на ЗБ него релацији ЕУ-регион. “Реченица вредна пажње је она где се каже да ако Србија намерава да остане и даље кандидат за чланство у ЕУ, Београд треба одмах да хармонизује своју спољну политику са Бриселом“, наводи Понош.
“У делу где се говори о улози НАТО-а на ЗБ констатују се да су најозбиљније и перманентне безбедносне претње у региону: сталне тензије између Србије и Косова и тињајуће тензије у БиХ, а занимљиво је да се и у нашим стратегијским документима на сличан начин перципирају регионални изазови безбедности, наравно другачије формулисани”, наводи Понош.
“ Пажњу наше јавности привукла је једна полуреченица из завршног пасуса: „НАТО треба да размотри повећање свог војног присуства на Западном Балкану…“. Констатује се и да је се Америка вратила у регион, да је брине могућност да Москва потајно отвори секундарни фронт у региону ЗБ и да ће Бајденова администрација учинити напор како би онемогућила Русију да квари ствари у регион”, наводи Понош. Према његовим речима индикативно је да је у документу посвећена повелика пажња Србији која се помиње чешће него НАТО и да се само Русија помиње чешће, што указује да има разлога за бригу.
“ Неки иду толико далеко да ону стару изреку о оправдању за настанак НАТО „то кееп СССР оут, Америцанс ин, анд Германс доwн“ преводе на нови мото који оправдава веће ангажовање НАТО у нашем региону „држати Русе по страни, а Србе доле“. На западу има утицајних баштиника тврдње да су националистичке тенденције Срба под снажним утицајем из Русије и да та ствар има потенцијал да направи проблем у залеђу новог источног фронта. То је део контекста унутар којег треба посматрати идеје о повећаном ангажовању НАТО на ЗБ и ценити како ће се то повећање реализовати”, указује Понош.
“Косово је заглављено на путу ка чланству у УН. Зато се на томе више и не инсистира. Београд није црква за те молитве, а са Москвом су сад на столу неке важније теме. И то кад се стигне до стола”, навео је Понош. Он је истакао да се зато сада пажња помера ка стазама где Косово може лакше да прође, а да Србија нема утицај.
“То је пут ка Партнерству за мир, са крајњим циљем уласка у НАТО. То сад изгледа као већи приоритет него улазак у ЕУ”, истакао је Понош додајући да и за једно и за друго треба скувати тзв. “непризнаваче косовске државности“.
“А за то кување треба запршка из Београда. Та запршка има више састојака, али један од најјачих је утемељена перцепција да Србија упорно вуче спољнополитичке потезе који су неспојиви са спољном политиком ЕУ”, истакао је Понош апострофирајући тему рата у Украјини. Према његовим речима “неки од непризнавача имају своје разлоге да пажљиво ослушкују шаптаје из Вашингтона и гледају да ли ће из Београда стићи неки гест који би могли креативно да тумаче” и додао “некима треба више Америке јер им за вратом виси Турски утицај у регион и да некакав договор између Београда и Приштине смањује ризик од прекомпозиције непосредно уз њихову границу.
Понош је указао да је са неким од непризнавача Београд неразумно захладио односе скоро до историјског минимума, без и једног државног разлога. “Неки одавно намигују да су спремни да признају, али само да не буду једини”.
“Сценарио који води Приштину ка чланству у НАТО је ноћна мора, а ми се замајавамо причама о свадбарским дроновима, регистарским таблицама, апатинским мачкама и повицима са трибина. Помогла би разборитост пре него нарицање над судбином клетом. Помогла би стратегија пре него истраживања јавног мњења”, истакао је Понош.
“Шта ако стварно останемо не само „доле“ него и „вани“ и то не само зато што нас је неко гурнуо на доле и на страну, него што се нисмо придигли и боље погледали око себе”, закључио је лидер СРЦЕ.
