Генерал Здравко Понош, председник Србија центра (СРЦЕ), изјавио је за Данас да Путин губи стрпљење са онима који га братом зову, а иза леђа му о глави раде. Он је нагласио да рат у Украјини као да улази у завршницу вруће фазе, а то подразумева не само појачане напоре обе стране да поправе позиције пре споразума о некој „38 паралели“, него и нервозу јер им ствари не иду најбоље.
„Нема дилеме да Москва губи стрпљење са Вучићем, није то ниста ново. Чак се и покушај да га оперу Порфирије и Буловић у разговору са Путином и Кирилом завршио фијаском. Пуштање снимка Порфиријевог благоглагољања је била јасна порука шта домаћини мисле и о Вучићу, и о изасланицима, и о тлапњи о братству и „цветној револуцији“ док српске ракете 122 милиметра и друга муниција пристижу украјинској страни. Видело се то и по третману Вучића на паради у Москви“, рекао је Понош и додао да након што је Москва Вучића јавно ударила по прстима саопштењем спољне обавестајне слузбе, он је узвратио посипањем пепела по глави и мрљавом причом да је предложио Путину да направе заједничку радну групу која би утврдила да ли стварно нека српска муниција стиже Украјинцима.
„Практично је поново позвао странце, конкретно Русе, да нешто истражују по Србији, као и кад је тражио од ФСБ потврду да није користио звучни топ. Поново је понизио земљу спасавајући своју кожу“.
Понош је нагласио да грубо упозорење Захарове звучи као претња.
„Претња ономе ко је нешто обећао, па није урадио. Није први пут, али изгледа да је Русима додијало да их Вучић завлачи. Било би чудо да и Москва, као и Париз и неке друге западне престонице, нема фајлове на које је Вучић осетљив. Занимљиво да је јуче Београд посетио изузетно висок руководилац ЦИА. Мало је вероватно да је дошао да помогне у гушењу „цветнаје револуције“. Вучић из руке у руку, а тако се пре или касније стиже под Плави мост“.
