„Без обзира колико добронамерна била, сматрам да је та идеја привукла више пажње него што заслужује“, рекао је Понош за данашњу „Политику“.
Понош је додао да би опозиција „најпре требало да испреговара изборне услове, а не да се разигравањем избора у опозицији унапред обавезује на излазак на изборе без обзира на услове“.
„А идеју нападно промовишу они који су прекршили бојкот јунских избора. Још интригантније је да они који заговарају изборе унутар опозиције за заједничког кандидата истовремено сматарају да је непотребно или прерано да се опозиција определи за заједничку преговарачку делегацију о изборним условима“, навео је Понош.
Понош је истакао да „опозиција нема шта да тражи на изборима“ ако се фокусира само на страначки опозиционо опредељене гласаче.
„Нема их довољно за победу. Треба нам подршка неопредељених, оних који нису за власт, за опозицију су али не знају за кога“, рекао је Понош.
Понош је додао да многи од њих нису сигурни да ће изаћи на изборе, а „још мање их интересују избори унутар опозиције“.
„Важно је какви су њихови ставови, па и о потенцијалним кандидатима, а то се сазнаје истраживањем јавног мнења, а не на караоке изборима. Уосталом, не би требало одбацити могућност да таква истраживања покажу да се до другог круга на председничким изборима долази са два јака опозициона кандидата, а и ко су они“, закључио је Понош.
Народна странка
