Према његовом мишљењу Александар Вучић и његова власт су приватизовали државу, од спољне политике, преко здравства, до медијског простор. Приватизујуци спољну политику носио је Косово на дар као прилог Трамповој изборној кампањи, а кап очигледну последицу имамо губитак подршке Израела, додао је Понош.
Говорећи о односу Србије према руско-украјинском сукобу, Понош је оценио да је јасно да је Вучић једно гарантовао својим бирачима, а друго западном свету, што се види из из чињенице да је у свим досадашњим предизборним кампањама увек укључивао име Владимира Путина и њихових 19 састанака, а у овој то не чини. Јасно је да ће слагати или своје гласаче или западне саговорнике.
Понош је указао и да је, два дана пре државних званичника, јасно изразио став да је руски напад на Украјину агресија.
Он је утврдио да, према информацијама које је добио из дипломатских кругова, Вучић чека да се заврше избори па да уведе санкције Русији.
Понош је рекао да је, уочи избијања украјинске кризе Вучић више пута заказивао „хитне седнице Савета за националну безбедност“ неколико дана унапред, и запитао каква је то хитност, јер ако је хитно то се уради за сат-два.
„И онда оде у Монако. Ако је драма, шта ће човек у Монаку. Замислите да је Тито током тршћанске кризе обавештавао народ о количинама рибљих конзерви из Монака“, илустровао је он.
Говорећи о нападима који преко режимских медија долазе од некадашњих официра, Понош је подсетио да до сада, а ова власт траје 10 година, ништа није промењено у њеној организацији из времена кад је трансформисана, само су, у маркетиншке сврхе, неке батаљоне преименовали у бригаде, иако то у стварности нису.
„Можете да их назовете како хоћете, али то је заједно једна бригада. Можете променити име, али од тога нема вајде. Маркетиншки се представља ‘враћање славног имена’. Али од славног имена се не живи“, рекао је он.
Понош је нагласио и да је његов став против уласка земље у НАТО непромењен, али да се залаже да пуну сарадњу у програму Партнерство за мир.
Он је навео и да, као председник, никад не би потписао неки закон којим се уводи вербални деликт и казна за јавно изговорену реч.
Објашњавајући зашто је неке новинаре назвао Вучићевим псима, Понош је рекао да има право да тумачи однос председника Србије према једном делу новинарске професије, јер их је „таквим направио“, а да је том формулацијом реаговао на то што су ти новинари објавили адресу на којој живи са породицом.
Понош је поново позвао Вучића на телевизијски дуел, јер 10 година избегава да сучели ставове са политичким противницима, неће да уђе у „арену, него као Цезар седи на трибинама и гледа борбу гладијатора“.
„Ја хоћу у ринг са Цезаром. Да му је мирна савест, дошао би на разговор, ако не са мном, онда бар са новинарима који му нису пријатељски наклоњени. Зашто ми одговара у паузама ријалити програма, у намештеним интервјуима“, закључио је Понош.
