После годину дана протеста због смртоносног пада надстрешнице у Новом Саду, студенти у Србији нису увек јединствени око даљих корака које њихов покрет треба да предузме, пише британски Гардијан.
Лист наводи да је гнев студената првобитно деловао као урлик због политичког система који су сматрали корумпираним, репресивним и кривим за лоше урађене радове на реновирању железничке станице у Новом Саду, али да последњих месеци све већи број студената позива на ванредне парламентарне изборе ради стварања нове политичке класе.
Данас, тачно годину дана од катастрофе, десетине хиљада људи окупиће се у Новом Саду на демонстрацијама како би поручили ауторитарном председнику Србије Александру Вучићу да су ту и да не иду никуда, наводи лист и додаје да је студентски покрет пробудио дух генерације која је некада била убеђена да је политика бесмислена и привукао велики део српског друштва.
Међутим, њихова дилема је јасна: упркос редовним протестима, Вучић је и даље на функцији и демонстранте представља као „кукавице и јаднике“, док предводи државни апарат који у највећој мери контролише његова странка. У таквим околностима, студенти разматрају куда даље и не слажу се увек једни са другима, пише у тексту који потписује Ана Милосављевић.
Прошлог децембра, када су се први пут окупили на демократским пленумима како би расправљали о тактикама и стратегији, јединство је изграђено око заједничког одбијања ангажовања са етаблираним политичким институцијама. Тај принцип је некада био извор снаге, али је сада постао изражена линија раздора, наводи се.
Поделе су, додаје се, биле посебно видљиве прошле недеље, када је Европски парламент усвојио резолуцију, која се смтра најоштријом критиком Вучићеве владе до сада. Док су неки поздравили то изражавање подршке, студенти у блокади на Филозофском факултету у Новом Саду објавили су да се противе „очигледним покушајима кооптирања студентског покрета“.
Још једно жариште унутар покрета је захтев за расписивање ванредних избора, наводи се и додаје да су они који промовишу ту идеју почели да граде изборну листу, за коју тврде да привлачи људе изван укорењеног партијског система земље.
Велики део српског друштва, како се наводи, подржава тај захтев и позива све опозиционе странке да не изађу на изборе како би пружиле подршку кандидатима студената.
Бранислав Манојловић, радник Електропривреде Србије (ЕПС), подржава захтев за изборима и указује да систем „треба ресетовати, независно од политичких странака“, пише у тексту.
„А то ресетовање може да се догоди једино уз помоћ студентске изборне листе, која неће бити вођена страначким интересима, већ принципима правде, солидарности и емпатије“, рекао је Манојловић.
Неки студенти, међутим, упозоравају да се уласком у изборну арену ризикује разводњавање оригиналних идеала покрета. Синиша Цветић, који се придружио блокадама на београдском Факултету драмских уметности, каже да је захтев за расписивање избора дошао прерано, наводи лондонски лист.
Последњих месеци власти су привеле десетине студената и других демонстраната, покушавајуц́и да сломе отпор. Полиција је оптужена за бруталност према демонстрантима, укључујући пребијања и произвољна притварања. Представници власти поричу те оптужбе, пише Гардијан.
„Студенти су били исцрпљени, будући да се суочавају са сталним медијским манипулацијама, репресијом и покушајима инфилтрације (у њихове редове). Позив за расписивање избора наметнут је као ‘неизбежан следећи корак’, али је суштински значио повратак управо оном систему који су (студенти) првобитно одбацили“, рекао је Цветић.
Уместо тога, фокус је требало да буде на „развоју структура директне демократије и повезивању са другим секторима друштва, као што су радници и пољопривредници“, навео је Цветић.
Други су негде на средини. Социолог Ивица Младеновић, члан уредништва британског часописа посвећеног савременој Централној и Источној Европи, мисли да су избори неопходни, али да имају ограничен потенцијал, пише у тексту.
„У контексту где су институције заробљене, избори постају простор у којем се монопол моћи бар симболички доводи у питање. Ипак, тај изазов има смисла једино ако је повезан са борбом за трансформацију друштвене структуре путем борбе за аутономне синдикате, бесплатно образовање и независне медије. Ако се борба за изборе претвори искључиво у борбу за промену власти, изгубиће еманципаторски потенцијал“, казао је Младеновић.
Вучић се одупире позивима да распише ванредне изборе, док протесте описује као координисану кампању усмерену на дестабилизацију Србије и оптужује западне владе за мешање у њена унутрашња питања, али за то не нуди доказе. Демонстранти обећавају да неће одустати, додаје Гардијан.
Doček studenata u Novom Sadu Foto: Nova.rs
