Чини се да је анонимно писмо „Његоша“ из „Зналачке улице“, о којем је наш портал писао пре два дана, изазвало праву панику у редовима грочанских напредњака. Као реакција на текст, или можда само пука случајност, напрасно је заказан састанак Општинског одбора СНС-а Гроцка. Исход? Трагикомедија какву само грочанска политичка сцена може да режира, са репризним глумцима у главним улогама.
Оно што је требало да буде демонстрација снаге и консолидације, претворило се у фарсу која доказује да је кадровски бунар у Гроцкој одавно пресушио. Када више не знате кога да поставите, најбоље је да рециклирате оне које сте већ сменили. Логика је то која пркоси здравом разуму, али у Гроцкој је одавно све могуће.
Повратак у будућност: Дискард-елита поново јаше
На велика врата, као секретар Општинског одбора, вратио се политички заборављени ас, Стефан Дилберовић. Млађе генерације га се можда не сећају, али старији памте његову готово патетичну политичку романсу са бившим председником Драгољубом Симоновићем, који тренутно ужива у државном смештају затворског типа. Љубав је била толика да је Дилберовић, као верна десна рука, саградио кућу на плацу одмах до Симоновићевог. Када је љубав пукла, пукао је и дил – плац је продат неком из Симоновићеве фамилије. Сада се Дилберовић враћа да уведе ред. Ваљда.
Да би повратак отписаних био потпун, за координатора Калуђерице постављен је Дејан Влашковић, бивши заменик бившег председника Драгана Пантелића. Влашковић је остао упамћен по чувеној изјави самог Пантелића, који се хвалио како свог заменика „шалта“ како му воља, након чега га је, сходно томе, и сменио. Сада ће Влашковић, освежен и одморан, заменити „ударничке снаге“ Калуђерице.
Има нешто ново, да не буде монотоно
Ипак, да не грешимо душу, није све само рециклажа. Има и нових, младих и перспективних лица. За координатора у Гроцкој постављен је Вељко Секулић, у народу познатији као Ћурзука. Господин Секулић уноси једну потпуно нову димензију у политички живот, с обзиром на своје радно место – он је чувар у Централном затвору.
Каква иронија судбине! Управо је Секулић имао професионалну прилику да угости бившег председника Симоновића док је овај боравио у притворској јединици. Ко зна, можда се господину Секулићу на радном месту ускоро придруже и неки од актуелних функционера. Можда је његово постављење заправо стратешки потез – да се колеге осећају као код куће, ако затреба.
Југ се ослања на Папеца
Као ударна песница такозваног југа ГО Гроцка, постављен је онај који и није члан. Господин Саша Мијаиловић, заједно са другарицом Тином биће перјаница југа. Некада заклети противник напредњака, толико да ни чланску карту није хтео за себе, а данас већи напредњак од напредњака. Што се њега тиче, он и Вучић су одавно на истој политичкој борби, иако су раније „бежали“ један од другог, ко ђаво од крста. Данас се неко изгледа прекрстио и примио ђавола уз своје скуте, док му отац служи у локалној цркви како би опрао грехе свога првенца.
Увоз радне снаге као будућност странке
Десетогодишње деловање СНС-а у Гроцкој толико је исцрпело локалне ресурсе да се намеће логично решење, виђено у многим српским предузећима – увоз радне снаге. Како је кренуло, не би нас зачудило да у блиској будућности гледамо Пакистанце, Индијце или Непалце као окосницу и главну снагу локалног одбора. Можда ће они имати више ентузијазма.
Последњи покушај брице…
Да будемо озбиљни на тренутак, мада је то у овој теми тешко. Јучерашњи састанак је већ виђен хиљаду пута и заиста постаје мучно писати о истом кругу људи и истим методама. Све ово неодољиво подсећа на ону народну, помало вулгарну, изреку о узалудном послу.
Цела представа личи на последњи покушај брице да од гузице направи лице. А улога главног брице, који маказе и бријач држи у рукама, припала је Александру Рајковићу, вршиоцу дужности председника напредњака у Гроцкој, који је, како се чини, и поставио ову нову-стару гарнитуру. Резултат бријања већ видимо.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
Насловна: Илустрација- Жиг инфо/ вештачка интелигенција
