Предлагачи нацрта резолуције о Сребреници утврдили су коначну верзију тог документа о којем ће расправљати Генерална скупштина Уједињених нација 23. маја.
Иницијатори предложеног текста су биле Немачка и Руанда, док је амандмане на нацрт поднела Влада Црне Горе.
Коначан нацрт резолуције, у коју је Глас Америке (ВОА) имао увид, предвиђа да 11. јул буде проглашен Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници, који би се обележавао сваке године.
У нацрту резолуције, без резерве се осуђују акције које величају осуђене за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид, укључујуц́и и оне одговорне за геноцид у Сребреници. Такође, наглашава се важност завршетка процеса проналажења и идентификације преосталих жртава геноцида у Сребреници и њихову достојанствену сахрану и позива на наставак кривичног гоњења починилаца геноцида у Сребреници.
Позивају се све државе да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о превенцији и кажњавању злочина геноцида, међународном обичајном праву о спречавању и кажњавању геноцида уз поштовање одлука Међународног суда правде.
Од генералног секретара Уједињених нација захтева се да успостави програм информисања под називом „Геноцид у Сребреници и Уједињене нације“, како би почела припрема за 30. годишњицу обележавања 2025. и даље тражи од генералног секретара да упути резолуцију свим државама чланицама, организацијама система Уједињених нација и организацијама цивилног друштва, наводи се у нацрту резолуције.
У преамбули текста наводи се да је „кривична одговорност према међународном праву за злочин геноцида индивидуализована и да се не може приписати ниједној етничкој, верској или другој групи или заједници у целини“.
Како је прецизирано Гласу Америке у Уједињеним нацијама, за усвајање нацрта резолуције потребна је проста већина чланица Генералне скупштине – што уобичајено износи 97 држава од 193, колико их укупно има.
Могућност усвајања резолуције којом би чланице Уједињених нација потврдиле да је јула 1995. у подручју Сребренице почињен геноцид над Бошњацима, узбунила је део балканске јавности, и подстакла жустро негодовање званичника Србије и босанско-херцеховачког ентитета Републике Српске.
Званични Београд, упркос постојању више пресуда међународних судова којима је потврђено да је у Сребреници 1995. почињен геноцид над Бошњацима то не признаје и карактерише догађај као злочин масовних размера, подсећа ВОА.
Такође, предлог резолуције наишао је и на оштро противљење Русије – државе са којом Србија и РС одржавају блиске политичко-економско-војне везе. Настојање да се о нацрту резолуције расправља и гласа, стручњаци виде као симболичан потез, без икаквих негативних последица – поготово што је утемељена у одавно потврђеним чињеницама везаним за догађаје из јула 1995.
Међународни суд правде у Хагу, пресудом из 2007. донетом по тужби Босне и Херцеговине против Савезне Републике Југославије (СРЈ), утврдио је одговорност Србије, која – према мишљењу суда – није спречила и казнила злочин геноцида у Сребреници јула 1995, док су истом пресудом директним извршиоцима геноцида означени војска и полиција Републике Српске (РС), наводи ВОА.
Том пресудом масовна убиства више од 8.000 грађана бошњачке националности у БиХ дефинисана су као геноцид и утврђено да тадашње власти у Београду нису починиле, учествовале, нити подстицале извршење геноцида током рата у БиХ од 1992. до 1995, пише Глас Америке.
Yuki IWAMURA / AFP
