„Позван сам у канцеларију директора, већ сам знао шта ми се спрема“: Вучић каже да никога не присиљавају да иде на скупове СНС. Очигледно није чуо ова сведочења

Нема притисака на запослене да дођу на скуп Српске напредне странке. Крај вица. Ако је веровати председнику Србије Александру Вучићу, на велике митинге и контраскупове власти сви долазе добровољно. На страну сведочења грађана који тврде супротно и који су само у последњих неколико месеци били спремни да именом и презименом посведоче о паклу који су прошли због неизвршавања наређења.

Председник Србије, Александар Вучић, изјавио је да није тачно да постоје притисци у јавним предузећима да запослени дођу на митинг власти 21. марта у Београду, рекавши да треба да дођу само они који то желе.

Вучић је у Председништву Србије после потписивања уговора са компанијом Азвирт, на питања Н1 да ли се над запосленима у јавним предузећима врши притисак да дођу на митинг СНС, одговорио контрапитањем где и када. Када је новинарка Н1 рекла „у Београду“, а он се захвалио на пристојности.

„Позивам их да ниједан не дође на кога се врши притисак. Од свих лажи које сте причали о мени дошли сте до најбесмисленије приче коју слушам већ 30 година да неког можете да натерате да дође на митинг. Позивам да не дође нико ко не жели, и хвала вам за ову рекламу јер ће сада доћи више њих“, рекао је Вучић.

Ове које подржавате, наставио је Вучић алудирајући на опозицију, никада никад нису држали скуп поводом годишњице 24. марта и почетка бомбардовања, ми 24. марта имамо зато државни скуп у Врању, нико из седам округа неће доћи на митинг у претходно у Београду, ослободили смо их, јер имамо одговорност да дођу на тај државни скуп, напоменуо је Вучић.

Говорећи о скупу 21. марта у Београду, за који медији наводе да ће бити одржан у Арени, додао је да ће то бити нека врста његовог кратког обраћања пред локалне зборе.

„Ко год жели да дође добродошао је, ко год не жели немој да дође ко Бога вас молим, мене никада нико није могао да натера да дођем за блокадерске странке, рекао је Вучић. Немојте нико да вас тера, јер ће они (блокадери) да вас терају, јер они су ти који траже да буде како они хоће, јер ћете онда да будете лустрирани, да пливате“, рекао је Вучић.

Сведочења грађана
Међутим, оно што годинама бележе медији и бројне организације говори потпуно супротно. Реч притисак постала је саставни део свих предизборних активности СНС, као и оних уочи великих скупова.

Покрет Крени-промени објавио је да им је више запослених у компанији „Дунав осигурање“ пријавило да су изложени притисцима да присуствују митингу владајуће Српске напредне странке (СНС) 21. марта у Београду.

У пријавама које је покрет примио у оквиру кампање „Пријави уцену“, како су пренели у саопштењу, запосленима су се претходних дана обраћали руководиоци организационих делова са „захтевом да се потпишу на списак запослених који ће ићи на митинг, уз упозорења да би одбијање могло имати последице по њихов радни статус“.

„Запосленима су директори организационих делова тражили да се потпишемо на списак ко иде на митинг, а ко одбија. Уз то су изречене претње премештањем на нижа радна места и поруке да не могу да гарантују за нашу будућност у фирми“, наводи се у једној од пријава, преноси Крени-промени.

У пријавама се тврди и да је компанији прослеђен план према којем се очекује да око 1.000 запослених присуствује митингу, односно приближно 50 одсто радника из сваке филијале.

Крени промени примио је и пријаву запослених из ЈП „Градско стамбено“ у којој се наводи да су радници тог предузећа изложени притисцима да учествују у политичким активностима Српске напредне странке.

Како се наводи у пријави коју је покрет примио, притиске на запослене наводно организује директорка маркетинга Сања Кашерић, која, према тврдњама запослених, преко руководилаца служби врши притисак на раднике да одлазе на страначке скупове.

Према наводима пријаве, део запослених који је одбио да учествује у политичким активностима суочио се са последицама на радном месту.

Како су пљуштали откази
Иако председник Србије говори другачије, до јавности је у протеклих 13 година, колико је СНС на власти долазило много сведочења које говоре о притисцима и губитку посла због недоласка на страначке скупове. Ово су само нека сведочења које смо забележили у последње време.

Једно од последњих сведочења које је Нова објавила јесте оно студенткиње и активистикиње Јелене Станковић, чија је мајка отпуштена са посла у општини Рума, где је пет година, противно Закону о раду, радила на одређено време. То што је њена ћерка активно учествовала на протестима и чињеница да је њена мајка одбила да иде на митинге власти, коштало је самохрану мјаку троје деце посла. Сада је 10 година до пензије принуђена да потражи нови извор прихода.

Осим тога, у прошлогодишњем свеодчењу за Нову, Роберт Вош, возач аутобуса испричао да је добио отказ и претње, јер је одбио да вози присталице Српске напредне странке на митинг. Некадашња фирма поднела је чак и тужбу против њега.

Слично је прошао и доктор ветеринарских наука Немања Обрадовић из Зрењанина, који је био запослен у Пастеровом заводу у Новом Саду 12 година, а добио је отказ јер је одбио да се повинује захтевима директорке Драгане Газибаре који немају везе са послом којим се бави, а међу којима су и одласци на митинге Српске напредне странке.

Власт није штедела ни самохране мајке, што је показала и прича Миладије Димитријевић из Рашке, самохране мајка двоје деце, која је после осам година рада, остала без посла у Општинској управи у овом граду, где је радила као кафе-куварица и чистачица, јер је одбила да иде на напредњачке скупове. Пре свега на протесте против блокада који су одржавани током прошлог лета.

„Овај систем никако не подржавам јер је овај систем ужасан за све младе људе. Млади људи да би радили морају да буду њихови чланови и да иду на њихове скупове, митинге. Наравно, то сам исто ја преживљавала. Ја сам то одбијала, нисам желела зато што морам и поред овог посла да радим још пар додатних послова, због своје деце, јер сам самохрана мајка. Њих то није интересовало“, навела је она.

Нова је објавиила и да је В. Т. (23) изгубила посао у Завичајном музеју у Руми који је претходно добила након учлањења у СНС.

Без посла је остала након што њена мајка јавно подржала студенте и што се није одазвала позиву на страначки митинг у Јагодини.

“Тражила сам излаз. Покушавала сам да избегавам те митинге и страначке обавезе, да се нигде не појављујем, али већ сам била дубоко заглибила и баш се одужило. Из дана у дан било ми је све теже. Време је пролазило, а онда ми је директор пре недељу дана саопштио да ми неће продужити уговор, јер је моја мама подржала студенте на мрежама. Ова упозорења стизала су из Градске куће, јер они све надзиру, а гледали су, по свему судећи и шта она пише и постује, што је скандалозно”, исприачала је раније саговорница Нове.

Страначке скупове од марта прошле године заменио је и боравак у Ћациленду, а ко није хтео у Пионирски парк, такође је остајао без посла. То је и прича Марка Марића из Велике Плане који је остао без посла у тој општини.

“Позван сам у канцеларију од стране секретарице, ја сам отприлике већ знао шта ми се спрема. Видео сам по изразу лица начелника”, испричао је Марко Марић за Н1.

На питање шта му је тада речено, он је одговорио:

“Он ми је рекао: ‘Ко си ти да радиш овде? Ако не желиш да идеш на СНС митинге, има ко хоће’. По мени то није нормално”, препричава Марић шта се десило у канцеларији.

Осим тога, више од 100 људи поделило је са БИРН-ом искуства – међу њима су наставници и универзитетски професори, здравствени радници, ИТ стручњаци, трговци, инжењери, радници градских комуналних предузећа, пилоти, новинари, општински службеници, правници, војници, уметници. БИРН је обавио детаљне интервјуе са њих 40.

Неки су радили у јавној управи, неки у предузећима у потпуном или делимичном државном власништву, а други у приватним компанијама; сви су рекли да су добили отказ, премештај или били изложени узнемиравању јер су подржали студентске захтеве или одбили да учествују у контра-протестима које је организовала Српска напредна странка, СНС.

Притиске на бираче и грађане у више својих извештаја бележио је Центар за истраживање, транспарентност и одговорност ЦРТА. У изјави за Нову из ЦРТА наглашавају да се мотивисане претње и уцене интензивирају пред изборе.

„Више истраживања која смо о тој теми спроводили од 2022. показује да су клијентелизам и изборна корупција до те мере нормализовани да их људи и не препознају као противзаконите праксе, него као очекиван, па чак и легитиман вид политичке борбе. Притисци су се утврдили као једно од главних обележја политичке културе“, кажу из ове организације.

Прецизирају да су највише изложени притисцима они који раде у јавном сектору – у јавним предузећима и установама, органима управе, просвети, здравству итд. – посебно ако су посао добили преко странке или имају уговор на одређено време.

„Лаке мете су и социјално најугроженији грађани, припадници најрањивијих и мањинских група. У Србији око пола милиона људи живи у апсолутном сиромаштву, зависни су од система социјалне заштите, а преко центара за социјални рад разграната је мрежа политичких притисака. Забележили смо велики број сведочења која показују да од послушности партији грађанима често зависи да ли ће добити посао, задржати несигурно радно место, добити социјалну помоћ, па чак и брже доћи на ред за операцију или другу медицинску интервенцију. Та послушност подразумева путовања на митинге, учествовање у страначким активностима, скупљање сигурних гласова, али и свест да се, рецимо, на друштвеним мрежама не смеју делити или лајковати политички неподобни садржаји“, наводе.

Напомињу да се притисци најчешће не манифестују као директне, отворене претње или наредбе.

„У општем амбијенту страха и неповерења у институције које би требало да штите грађане, притисци се обично појављују у форми „пријатељског“ савета „за твоје добро“ или „сви иду, што не би и ти“, представљају се као „мала услуга шефу“, израз лојалност интересима колектива“, закључују из ЦРТЕ.

Подсетимо, притисци на грађане нашли су у бројним међународним извештајима – од Одира, преко Стејт

Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Андрија Лазаревић   Нова

Аутор: