Партија радикалне левице осуђује насиље над студентима филозофског факултета које је организовао актуелни Студентски парламент Филозофског факултета.
Током избора за студентски парламент које највећи део студената филозофског факултета сматра нерегуларним, група студената се организовала како би спречила одржавање ових избора на којима су једини кандидати тренутни чланови студентског парламента.
Убрзо након што су се незадовољни студенти окупили, појавили су се маскирани батинаши који су насрнули на њих и потпуно окупирали ректорат у Новом Саду. Нападачи су на студенте бацили и експлозивну направу. Двоје студената Филозофског факултета је завршило на Ургентном.
Иако је брзо откривено да је вођа батинаша који су напали студенте Огњен Допуђ, директор фонда „Европски послови“ који чак има и канцеларију у Бриселу која је плаћена из буџета АП Војводине, јасно је да се он овога није сам сетио, и да иза њега стоји Српска напредна странка којој овакви потези у прошлости нису били страни.
Ко су напредњаци који су директно одговорни за насиље које се јуче десило?
Пре свега, најодговорнији је ректор универзитета у Новом Саду Дејан Мандић који је зграду ректората уступио приватним батинашима српске напредне странке, и без чијег знања све ово не би било могуће спровести. Поред њега, ништа мању одговорност не сносе ни самопроглашени студентски представници, Ивана Мацак, председница студентског парламента и студент продекан Немања Вујић. Упркос чињеници да батинаши СНС-а физички нападају њихове колеге, они нису одустали од избора који су спроведени под будним оком маскираних силеџија, и на којима је укупно учествовало свега 12 студената што говори о легитимитету избора и о томе колику стварно подршку имају ови самопрозвани студентски представници.
Већ деценијама буржоаске политичке странке у потпуности контролишу студентске парламенте, а сада је та контрола почела да се испољава кроз директно насиље. СНС је поставио додатне законске препреке, како за студентско организовање уопште, тако и за учешће на изборима за студентске парламенте, чији је стварни утицај и заступање интереса студената И пре тога био мизеран. Политичка класа у Србији непрестано све више, бирократским, полицијским или батинашким насиљем, ограничава друштвено и политичко организовање на политичке странке естаблишмента и делове “цивилног сектора”. Радничка класа и омладина томе морају да се одупру и због тога Партији радикалне левице и Радничкој омладини организовање против насилника из власти и за борбу за социјалистичко друштво остаје приоритет.
