Локални избори у Србији 2012. су одржани 6. маја заједно са парламентарним и председничким.
У ГО Гроцка, за ове последње локалне изборе било је предато 11. изборних листа. Од 68 947 уписаних бирача, на биралишта је изашло 37 569, или 54, 49 посто гласача. Од тог броја, највише гласова је узела коалиција од 5 странака, окупљена око Српске напредне странке са освојених 9, 916 гласова. Затим је следила коалиција Драган Ђилас, избор за бољу Калуђерицу и Гроцку, а на трећем месту се нашла до тада владајућа коалиција СПС-а и Снаге Грађана.
Коалиција окупљена око СНС-а, од броја гласача који су гласали добила је процентуално 31,43 посто. Међутим, ако се узме укупан број гласача и процентуално упореди број гласова, коалиција око СНС-а је добила 14, 3 процента гласова од укупног броја гласача.
Након избора те 2012. Године почиње права трка за одборнике, с обзиром да нико није добио јаку већину. Коначно у јуну 2012. године формира се коалиција СНС-а, ДСС-а и УГ Наш човек, која је у том периоду бројила 19 одборника, стим што је већ тада одборник са листе ДРАГАН ЂИЛАС- Михајло Барац прешао у СНС.
Коалиција се проширила као и беда
Како је време одмицало, владајућој коалицији у Гроцкој је прилазило све више одборника. Сада владајућа коалиција броји 24 одборника и готово су сви при СНС-у. Од демократа, колико је познато остао је само један одборник. Једина листа која није имала одступања је коалиција СПС-а и Снаге Грађана, односно једино одборници са ове листе нису прешли у неку од владајућих странака.
За све то време купци у Гроцкој, па и у Србији, патентирали су нову дисциплину – стајање испред рафова у продавницама са калкулатором у руци или у глави и рачунање да ли ће на хлеб ставити паштету или је исплативије мазати маргарин. Суви врат многи су већ морали да замене мање квалитетном саламом, а месо од бута је „протерано“ са трпеза јер пара има само за оно јефтиније – са костима. Улазак у радњу је постао ноћна мора због бојазни да ћемо посезањем руке у џеп наићи на празан новчаник.
Навикли смо да нема новца за путовања, одласке у биоскоп, нове чизме и капуте, али све више штедимо и на средствима за хигијену и купујемо само најнеопходније артикле, и то на акцијама. Главна ставка у кућним буџетима просечне српске породице је храна, а подаци о паду личне потрошње показују да и за њу имамо све мање новца.
Толико смо дуго у свему овоме да смо се и навикли на овакав начин живљења, односно – преживљавања. То потврђује и статистика, која показује да потрошња драматично опада, чак и основних намирница, оних које се свакодневно морају наћи у корпи.
Пазари се, жале се трговци, најосновније – хлеб, млеко, јаја, поврће, месо, кафа. Све остале намирнице сада се сматрају – луксузом.
За Жиг Инфо
Жељко Маторчевић
