Највећу кривицу за неповерење грађана у здравству сносе

“Највећу кривицу за губитак поверења грађана у лекаре и здравствени систем, неспорно, али не и једино, сносе сами лекари и здравствени радници, пре свега због начина којим се руководи и управља овим системом, од министарства па надаље. Међутим, поверење је двосмерна улица, као и поштовање, нажалост, то је урушено последњих година”, оценио је члан Председништва Србија центра и народни посланик проф. др Драган Делић, професор Медицинског факултета у пензији.

“Поверење у лекара се тешко стиче, а изразито лако губи, посебно у последњих 30 година када се ради у ненормалним условима. Једно истраживање показало је да 54 одсто испитаника у Србији верује свом изабраном лекару, а само 38 одсто лекару специјалисти, што је поразно“, упозорио је он у емисији “Утисак недеље”.

Он је истакао да највећа средства која се улажу у здравство, махом из кредита, одлазе у делове секундарног и терцијарног здравственог система. “Купују се апарати, реновирају и праве болнице, док је то што у тим болницама нема ко да ради остављено по страни”, рекао је Делић и додао да се у буџетима издваја 2,2 пута више средстава за секундарни и терцијарни ниво него за целокупну примарну здравствену заштиту. Скоро сва средства из кредита иду у терцијарно здравство.

“Уместо да се улаже у примарну заштиту, ради на превенцији болести и ту сливају новци, код нас је обрнуто. Међутим, да би се резултати такве стратегије указали, неопходно је време, па се ниједној политичкој партији не исплати да чека, док магнетну резонанцу могу одмах да покажу“.

Делић сматра да треба вратити тежиште рада у домове здравља и изабраном лекару створити услове, едуковати га, да има брзу дијагностику, довољно времена да може да сарађује са другима, као и да опрема и лабораторија у дому здравља буде квалитетна.

“Не треба да се раде ови ‘каравани здравља’ који се промовишу. То смо радили 1946. године када су професори и учитељи ишли по забитима Србије и лечили сифилис. То се не ради у 21. веку. Постоји примарна, секундарна и терцијарна превенција. Ми не радимо на превенцији, на едукацији, на здравственом просвећивању становништва. Ако то урадимо, смањићемо прилив у секундарни и терцијарни ниво, смањићемо листе чекања, компликације и трошкове лечења”.

Према мишљењу Делића, проблем је што ниједном политичком естаблишменту не одговара толико превенција, а она даје позитивне резултате одложено, за неколико година – пет, десет или 15. “Тада они више нису на власти, па ће неко други да убира плодове њиховог рада. Њима је више у интересу да саграде нову болницу, купе нову магнетну резонанцу, јер се то одмах види”, рекао је он.

Делић је указао и да у Немачкој има око 2.000 лекара с нашим пасошем. а “то значи да смо пет генерација Медицинског факултета у Београду поклонили сиромашним Немцима и Норвежанима“.