Prof. dr Dragan Delić, predsednik resornog odbora za zdravstvo i autor „Srčane knjige“, prvog konkretnog predloga za promenu zdravstvenog sistema, izjavio je, na tribini koalicije Srbija protiv nasilja o zdravstvenoj politici u Beogradu, da i mimo Zakona o zdravstvenoj zaštiti kojim su regulisane obaveze lokalne samouprave, Grad Beograd može da uradi mnogo u poboljšanju zdravstvene usluge.
Problemi su brojni i to u četiri oblasti. Prvo je finansiranje i potrošnja u zdravstvenom sistemu. Druga je organizacija zdravstvenog sistema, zatim rukovođenje i četvrti veliki problem je kadrovska politika. Definisali smo šta želimo da postignemo u novoj zdravstvenoj politici. Najvažnije je da ona bude dostupna svakom građaninu ove zemlje, u svako vreme i na svakom mestu. Ona mora da bude i efikasna, kvalitetna i maksimalno bezbedna za osiguranike. To je jednostavan cilj. Nama nije cilj da zdravstvo bude besplatno, to ne postoji nigde u svetu – rekao je Delić i dodao da postoji raskorak između proklamovanih prava osiguranika i ekonomske moći države i osiromašenih građana.
Postoje veliki problemi zbog nespremnosti vladajuće garniture da pravednije raspodeli ekonomski kolač. Znači, postoji raskorak između prava i mogućnosti. Sve se svodi na to da je u Srbiji 2019. godine za zdravstvo izdvajano 353 evra po stanovniku. To je sedam puta manje nego u zapadnoj Evropi ili 17 puta manje nego u Norveškoj. Često se pitamo da li su oni rasipnici ili smo mi alhemičari, koji sa 353 evra pokušavaju da pruže evropsku medicinu osiguranicima. Nije istina ni jedno ni drugo. U ovom trenutku naši građani odvajaju 42 odsto iz svog džepa. Znači, od 100 dinara koje se odvoje za zdravstveni sistem 42 dinara je iz našeg džepa. To je ono što mi dopunski plaćamo van našeg zdravstvenog osiguranja. Kada je taj iznos iznad 20 odsto znači da je zdravstveni sistem u velikom problemu. U zapadnim zemljama taj iznos se kređe između 10 i 15 odsto. Naši građani sa više od 40 odsto dotiraju svoje zdravstveno osiguranje. To je neprihvatljivo – napomenuo je Delić.
On je naglasio i da je rukovođenje zdravstvenim sistemom, takođe, veliki problem.
Jedna od najslabijih karika, kako u Beogradu, tako i u celoj Srbiji, su direktori u v.d. statusu. Praksa je da oni godinama obavljaju funkciju bez provere efikasnosti. U „Srčanoj knjizi“, koja je naš predlog za promenu zdravstvenog sistema u Srbiji, predvideli smo i promenu procedure izbora direktora, što bi trebalo primeniti i u Beogradu. Potrebno je da najstručniji i najodgovorniji ljudi, sa vizijom, planom i programom budu na tom mestu – izjavio je Delić i naglasio da je suština u preventivi.
Podižemo nivo domova zdravlja. Oni su suštinski problem sistema zdravstva. Po svetskim standardima, lekari u domovima zdravlja bi morali da reše oko 85 odsto zdravstvenih problema. To se danas ne dešava. Oni služe da bi uputili pacijenta lekaru specijalisti, što je nedopustivo. Trrebalo bi više da se bavimo i prevencijom kroz skrininge i savetovališta, jer lekari su i čuvari zdravlja. Predložili smo ukupno deset promena kada su domovi zdravlja u pitanju. Plaćamo i skupu cenu loše kadrovske politike. Jedna od posledica zabrane prijema novih zdravstvenih radnika je da sada imamo 1800 specijalista manje nego 2011. godine. Zatim, partijsko kadriranje i napredovanje u struci preko partijskih veza razara zdravstveni sistem. Pokušaćemo da ga izvučemo iz kandži partija – zaključio je Delić.
