Протести широм земље, а Вучић обилази југ Србије: Да ли је то „сигурна база“ за председника

александар вуцицпротестисоциологсрбија
Други Пишу
фебруар 4, 2025

0 коментара

11 мин читања
7

Право из Новог Сада, са севера земље, нишки студенти стигли су у недељу на велики протест у свом граду. Најављују одласке и у друге градове. За то време и председник Србије обилази земљу, углавном југ.

„У Новом Саду је било одлично! Једно баш емотивно и савршено искуство“, прича за ДW Алекса, који је са дводневног новосадског протеста управо стигао на почетак протеста у свом граду.

„Заиста је био сјајан осећај, виде се и заједништво и солидарност и енергија. Нигде нисам видео особу која није насмејана“, под утиском је Алекса. Он студира машинство, а само с његовог Машинског факултета у Нишу, каже, у Новом Саду било је 150 студената.

Сада стоји уз колеге и суграђане који су се из свих делова Ниша запутили ка централном тргу. Сви мостови на Нишави блокирани су тачно у 16 часова, а колоне су се спајале ходајући низводно низ реку. То је био најмасовнији протест до сада, оценио је и Архив јавних скупова према чијим подацима је скупу у Нишу присуствовало 15.000 људи. Еквивалетно броју грађана, то је као да у Београду на улице изађе око 114.000 људи.

Јединство, заједништво и солидарност
У Новом Саду је била и Неда Рајковић, студенткиња Грађевинског факултета. Она и њене колегинице огрнуте транспарентом и пуне енергије ђускају у самом епицентру нишког Трга ослобођења.

„Тај осећај јединства, ми смо то доживеле и овде, али да одете у град који је на 400 километара од вашег, у оваквој ситуацији да вас људи прихвате оберучке, невероватан је осећај. И дошле смо да енергију коју смо осетиле тамо, пренесемо овде“, објашњава Неда негирајући умор, без обзира на дуг пут и неспавање.

„Замислите ту енергију, посебно за нас ТикТок и Инстаграм-генерацију која нема много интеракција уживо. Али, када смо кренули из њиховог кампуса, то је 12 факултета пута три града – ви не знате, то је маса људи, а сви као један. Заиста невероватан осећај и нешто феноменално што смо ми успели да изградимо током ових блокада. А сада чекамо први следећи велики протест, спремамо се за Крагујевац 15. фебруара. Нема умора. Ово нас вуче, ово нас води.“

Широм Србије разбуктали су се протести. У чак 200 места било је протеста бар једном од почетка ове године. Међу њима и у планинским селима, али и у местима која се рачунају као јака упоришта Српске напредне странке (СНС), попут општине Житорађа. Чак и тамо су мештани незадовољни ситуацијом у Србији, па своју подршку дају студентима.

Подршка председнику?
Подршку ових дана жели и председник Србије Александар Вучић. Зато је обишао Расински округ – Ћићевац, Варварин, Трстеник, Александровац и Брус.

На питање како види то што и председник Србије обилази Србију, студенткиња Неда Рајковић за ДW каже: „Лош покушај доминације. Он тражи да буде доминантан, покушава да одговори на наша полуспонтана окупљања контра-митинзима и плаћа људе да буду ту. Али, према последњим подацима које сам прочитала, устало је 154 од 174 градова и општина у Србији и мислим да је то јасно – испуните нам захтеве“, поручује студенткиња Грађевинског факултета у Нишу.

За социолога Ђокицу Јовановића студентски протести су „гигантски“ и представљају младалачки позив да се чува њихова будућност. Објашњава да су студенти устали препаднути количином трагедија, за шта је, каже, сасвим објективно одговорна власт.

„И ко ће да завапи први него млади? Ми смо већ избрушени животом, огрубели. Ја ово чујем као њихов јаук. И зато је мени то толико дубоко хумано, толико дубоко људско то што они раде“, каже Јовановић за ДW, објашњавајући да свака генерација гради свој свет и тражи своје место у поретку спрам своје генерације.

Зашто сада председник обилази баш југ Србије? Јовановић сматра да Вучић мисли да тамо има ширу базу која подржава његову политику.

„Југоисток Србије ипак јесте издвојен. До Новог Сада и Београда је лакше доћи, равница је, а овде је мало далеко, слабо стижу вести“, каже Јовановић. „Мало је то што се назива елитом такође утицало да овде буде оковано псеудо традиционализмом и вероватно му његови саветници кажу да овде има сигурнију базу од оне коју има горе“, каже социолог.

Међутим, и у тој ’сигурној бази’ било је пуно непријатних ситуација за председника Србије. О његовом понашању и викању на човека у инвалидској пензији који покушава да му објасни да повећање пензија уопште није велико, социолог Јовановић каже да је реч о „унутрашњој некултури“.

„Потпуно одсуство свести да има људи који једва састављају крај са крајем, да има људи којима је сам живот тежак. Том човеку је сваки дан тежина, 300 динара је њему много, то је пет-шест векни хлеба. Обрни-окрени, то је недељу дана хране.“

Јовановић о председнику каже: „Он се понаша као уличар и свађа се с човеком. И још ово: председник државе се свом грађанину обраћа са ’ти’. Шта то значи? Социолошки гледано, то значи да не подноси сиромашне класе, а хоће од њих глас. Сматра да тај глас што су они сиромашни поклоњен, да су они дужни да му дају глас, а он ће их омаловажавати као сиротињу. То је недопустиво.“

Ђокица Јовановић ипак страхује да ће оваква ситуација потрајати, највише због, како каже, „његове инхерентне унутрашње неспособности, везаности за сиву економију, његове недоследне политике према Истоку и према Западу“.

Стратешки мислити на дужи рок
Преокренуће се све онда када већина одлучи, тј. када се створи већински консензус, сматра Јовановић. За сада, тај већински консензус није видљив, каже. Он ипак верује да студенти тачно знају шта раде, јер три месеца не мењају захтеве.

„То је мени добар потез. Мало је захтева, јасни су, прецизни су, и то је један вид политичког рација, један вид политичке културе који они испољавају. Битно је да они иду сада за тим политичким ставом који не мењају. То је у политичкој борби изузетно важно.“

Ипак, на крају ће председник сигурно урадити онако како га саветују пријатељи из Европе, сматра Јовановић, питајући се притом и сам да ли студенти могу да доведу до разрешења ситуације.

„Е сад, ја то не знам, они прилазе срцем и жаром, али не знам колико су спремни да мисле стратешки на дужи рок и да граде једну политичку платформу, јер сад ниједна политичка партија у Србији нема платформу. Али за сада баш то не видим. Мени би било охрабрујуће када би они после овога направили неки свепленумски конгрес. То би мени био знак да они дубље промишљају политичко стање земље“.

ТАЊУГ/ВЛАДИМИР ШПОРЧИЋ

ДW/Н1

Последње