За само три дана грађани су могли на делу да виде како функционишу правосуђе и полиција кад су у служби заштите власти и њених интереса – активисти који су “узнемирили” новинарку Информера експресно и у стилу преких судова су осуђени на затворске казне, док су на дочеку српских олимпијаца чланови организације “Крени-промени” приведени само због тога што су развили транспарент против копања литијума. Овакав вид обрачуна са неистомишљеницима, према речима саговорника Нове, показује да је власт спремна на све начине да брани своју позицију и да ће у наредном периоду бити све већа.
Активисти Иван Бјелић, Јевђеније-Јулиујан Димитријевић и Никола Ристић ухапшени код железничке станице Прокоп када је више од 200 припадника полиције упало и отерало грађане. Они су оптужени за дрско и безобзирно понашање према новинарки режимског таблоида Информер тако што су, како председник Србије Александар Вучић тврди, двојица од њих викала на њу, док је трећи махао сендвичем. Суд их је експресно осудио на затворске казне, па је Бјелић добио добио 40, а Ристић и Димитријевић 30 затвора. У међувремену, под притиском јавности је пресуда укинута.
Два дана касније, док су испред Скупштине града Београда дочекивани освајачи медаља на Олимпијским играма, полиција је привела чланове покрета Крени-промени Николу Адамовића, Илију Вучевића и Душана Јанковића и то због тога што су развили транспарент „Нећеш копати“.
Након што су у Полицијској станици Стари Град провели око два сата, пуштени су својим кућама, међутим, остало је питање због чега је полиција одлучила да приводи људе због транспарента који није увредљив, нити угрожава никога изузев интересе власти?
“Реч је директним претњама репресијом које, најпре, немају ослонац у законима и уперене су против обичних грађана. Дугодишња стратегија власти је да влада, не на основу резултата, већ на основу пропаганде. Међутим, кад пропагандне кампање нису довољне и не показују адекватне резултате, онда долазе на ред различите мере претњи и репресије као што је сада случај”, објашњава у разговору за “Нову” социјални психолог Драган Попадић.
Наш саговорник истиче да смо у претходном периоду видели да су жртве репресије обични грађани, те да је намера да се њима пошаље одређена порука и да се застраше.
“Власт избегава да спроводи мере против организатора протеста, који су отворени и кажу да могу слободно да их приведу. Њих готово увек остављају по страни и жртве репресије су, малтене по случајном избору, обични грађани. Идеја је да им се пренесе порука – ‘и теби се ово може десити, а они који ти слушаш ће проћи некажњено’.. То раде јер желе да створе привид да је у питању неки договор, а не искључиво њихова одлука. Ми говорио о једној интересној групи која по сваку цену жели да остане на власти и закони се поштују у оној мери у којој њима одговара”, повлачи Попадић.
Путин, Лукашенко и сад је ту Вучић да настави низ
Иако смо у прошлости неретко могли да видимо да се праве паралеле између власти у Србији и са онима у Русији и Белорусији, једна разлика се одувек истицала и напомињала – за разлику од режима Владимира Путина и Александра Лукашенка, власт чија је персонификација Александар Вучић не прибегава у толикој мери репресији.
Међутим, како су године одмицале, тако се и померала граница, полиција је постајала све бруталнија према грађанима који протестују, правосуђе је деловало по принципу преких судова кад је било потребно осудити активисте, док су из врха власти стизале увреде и претње неистомишљеницима.
“Власт је одавно прешла све границе у примени репресије, то смо могли да видимо на примеру јулских протеста 2020. године када је по наређењу Александра Вучића полиција пребијала грађане који су су протестовали да би заштитили своја права, кад су у пребијању грађана учествовале и неке криминалне групе блиске власти. Бројни су примери када је режим Александра Вучића репресивно деловао према грађанима, а све у циљу заштите апсолутне власти”, објашњава у разговору за “Нову” адвокат Никола Лакић.
Лакић додаје да су хапшења која су се десила у претходних неколико дана, а која су повезана са борбом грађана против ископавања литијума и против Рио Тинта, показују да Александар Вучић неће презати од злоупотребе полиције, тужилаштва и судства како би се борио за Рио Тинто, а против грађана Србије.
“Све то ради како би се борио да очува своју мафијашку организацију на власти, како би се борио да очува нелегално стечене милијарде евра. Хапшење активиста Крени-промени представља злоупотррбу полиције у заштити режима, јер није било правног основа за то. То вероватно знају и они који су то наредили, али њима није битно поштовање закона, већ додворавање Александру Вучићу и испуњавању његових жеља и прохтева”, наглашава Лакић.
Увод у диктатуру?
Иако је скуп грађана који се противе ископавању литијума у Београду био један од највећих у последњих 20 година, дан касније, у недељу, протест испред полицијске станице “29 новембар” није био ни приближно масован.
Лакић упозорава да грађани не би требало немо да посматрају оно што се дешава у њиховом окружењу, јер све указује да ће репресија у наредном периода бити све већа.
“Не боре се Александар Вучић и остали из власти за грађане, не боре се за Србију, боре се за власт и новац. За њих не важе закони, за њих судбина грађана није битна, за њих је битно да у овом тренутку буду лобисти Рио Тинта, да се обогате и да одбране своју слободу. Не треба заборавити да хапшењима која су апсолутно незаконита, да преким судовима који доносе пресуде и осуђују људе на затворксе казне режим Александра Вучића управо показује диктаторску црту, да тим хапшењима која су незаконита он од Србије прави диктаторску државу која неодољиво подсећа на Белорусију и Венецуелу”, закључује Лакић.
Aleksandar Vučić Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs
Војислав Милованчевић НОва
