Трећу годину заредном држава је омогућила да се несметано и без насиља одржи Парада поноса. Весела и шарена парада која не личи на суморну протесну шетњу била је незамислима за време власти Демократске странке.
Откако је Вучић преузео диригентску палицу 2014. године, свака Парада поноса успешно је одржана без већих насилничких инцидената, изузев 2014. године када је Вучићев брат Андреј напао жандарме.
Геј параде су ранијих година биле забрањиване због навијача, а 2010. године обележена је најкрвавија Парада поноса.
Како је могуће да демократе, које се начелно залажу за поштовање свих људских права, нису успеле чесницима да гарантују безбедност на Парадама поноса, док бивши радикал то ради без муке?
Хулигани су раније практично рушили Београд, палили зграде и нападали телевизије због једне обичне шетње.
Шта се променило у протекле три године?
Драган Поповић, из Куће људских права, рекао је раније данас на ТВ Н1 да га забрињава што са променом власти Параде протичу без икаквих проблема, пошто сумња да су десничарске и националистичке групе “преко ноћи” промениле мишљење.
– Нико од свих тих група није ни изашао на улицу. Имамо све те људе који су хиљадама излазили. Сумњам да су ти људи преко ноћи променили свој став. Прва парада коју је организовао Вучић је била без проблема. Више немате ниједну организовану десничарску групу која ће изаћи да протестује. Не верујем да је то случајно, када се власт промени да они остану кући. Бојим се шта ће бити када се опет промени власт, рекао је Поповић.
Многи сумњају да између Вучића и хулиганских навијача постоји однос заснован на узајамним финансијско-политичким интересима.
Снажни Вучић је у више наврата признао да нема довољно снаге да уведе ред у спортске кубове, односно да уђе у процес приватизације клубова.
Он је свемоћан и неустрашив, али не може да се обрачуна са навијачима и спортским клубовима? Како ствари стоје, навијачи су Вучића, самим тиме и државу, ставили под своју потпуну контролу.
Поврх свега, Вучић, његов брат Андреј и син Данило су страствени навијачи. Вучићевог сина Данила чувају навијачи “Рада”.
Када Вучић каже да не може да се обрачуна са навијачина, то не значи да не може, већ значи да неће да се бави тим проблемом јер би прво морао да крене од себе, свог брата и сина.
Навијачи Вучића држе у шаци и тај положај и те како користе. А како навијачи користе тај привилегован положај? Тако што рекетирају Вучића када њиховим клубовима понестане пара. Ако Вучић не да паре, скандира се “Вучићу педеру” у живим ТВ преносима, међународнима догађајима, излази се на улице и руши се град.
Вучић је чак једном признао да га спортски клубови преко навијача рекетирају.
– Као држава ми практично плаћамо рекет, дајемо паре да нам не би викали “педеру”. Готово цела Србија навија за Звезду или Партизан, а онда се испоставља да Влада Србије није фер према свим осталим клубовима у држави, рекао је Вучић.
Дакле, када навијачи постану раздражљиви због недостатка кеша, Вучић одреши државну врећу пуну пара и намири апетите клубова.
Као дугогодишњи навијач, Вучић зна да је хулиганска навијачка машинерија практично постала паралелна структура моћи у држави.
Ко је позвао навијаче да се склоне са улица током одржавања Парада поноса у протекле три године? Нису се се хулигански навијачи преко ноћи цивилизовали. Неко им је рекао да се повуку, а исто тако им је неко говорио да батинају и руше град за време власти Демократске странке.
Постоје само два центра моћи којих се Вучић највише плаши – навијача и странаца.
То су две структуре које он не може да застрашили или контролише. Навијачи и странци врло добро знају на којим таласним дужинама Вучић функционише. Вучића је могуће контролисати само уценама, исто као што он контролише своје политичко и страначко окружење – уценама.
