Упркос бројним апелима и противљењу стручне заједнице, Савет РЕМ-а је изгурао свој раније зацртани план и за комерцијалне радио и ТВ станице уместо правилника донео препоруку и тако их ослободио поштовања обавезујућих правила за извештавање током предизборне кампање.
Ослободивши комерцијалне емитере од обавезујућих правила, РЕМ је и себе ослободио од обавезе да детаљније надзире рад приватних емитера у време предизборне кампање.
Иако се могло претпоставити да нови чланови Савета РЕМ-а, од којих је двоје изабрано тек пре нешто мање од 20 дана, неће моћи да издејствују неопходне корекције досадашњих погрешних одлука старог сазива Савета РЕМ-а пре расписивања избора, постојала је слаба нада да ће до неког, бар донекле бољег исхода можда доћи.
Нажалост, то се није догодило.
Као што су идејни творци регулаторне политике РЕМ-а и замислили пре више од годину дана, када је изненада повучен Правилник о обавезама медија током предизборне кампање који је важио за све електронске медије, комерцијални медији су сада и дефинитивно изузети од детаљније обавезујуће регулативе, док је за јавне медијске сервисе донет посебан правилник.
Ниједан од ова два документа не може се похвалити квалитетом, а оба садрже недовољно прецизне одредбе, па чак и једну контрадикторну, која до сада није постојала и којом се уводи критеријум „значаја политичких странака“.
Увођење „значаја странака и кандидата“
Тек усвојена Препорука комерцијалним пружаоцима медијских услуга садржи шест тачака, од којих је већина већ дефинисана кроз медијске законе и оне који уређују изборни процес, па се може поставити питање смислености објављивања овог необавезујућег документа, који пре има улогу кратког подсетника него детаљније разраде законских одредаба којима се уређује понашање електронских медија, што је једна од кључних надлежности РЕМ-а.
Слично као што је то урадио у недавно усвојеном Правилнику за јавне медијске сервисе, Савет РЕМ-а препоручује комерцијалним медијима да о предизборним активностима информишу „водећи рачуна о значају политичких странака и кандидата, односно о значају догађаја у којима они учествују“.
РЕМ притом не води рачуна о томе да таква препорука нема упориште у закону и да је противречна одредби којом се електронским медијима налаже да током предизборне кампање кандидатима „обезбеде заступљеност без дискриминације“ (члан 47 Закона о електронским медијима).
Такође, у једној од тачака препоруке, комерцијалним емитерима се сугерише да поштују правила „професионализма, објективности и новинарске етике“ када извештавају о активностима државних функционера ван предизборног програма, како би избегли промоцију њихових идеја или политичких ставова.
Иста оваква тачка, али обавезујућег карактера, налази се и у већ поменутом Правилнику за јавне сервисе, усвојеном пре мање од месец дана.
Остале четири тачке у Препоруци комерцијалним пружаоцима медијских услуга односе се на одређена техничка упутства, као што је јасно одвајање предизборног програма од осталих емисија, начин расподеле времена за политичко оглашавање, затим обавезе поштовања изборне тишине и закона који уређује оглашавање на радију и телевизији.
СТАВЉАЊЕ ПОД НАДЗОР ТЕЛЕВИЗИЈА Н1 И НОВА С
Из дневног реда 214. редовне седнице Савет РЕМ-а, одржане 2. фебруара 2020, може се видети да су чланови Савета, поред доношења Препоруке комерцијалним емитерима, разматрали и доношење одлуке „о наступању РЕМ-а у јавности током предизборне кампање“, као и о „стављању под надзор током предизборне кампање ТВ Н1 и ТВ Нова С“.
Међутим, како записник са ове седнице још није објављен, не може се утврдити шта садрже донете одлуке и на који начин РЕМ намерава да контролише ове две кабловске телевизије – ТВ Н1 и ТВ Нова С.
Такође, треба указати и на то да је РЕМ. 3. фебруара, на својој интернет страници објавио Обавештење свим пружаоцима медијских услуга чији је програм доступан грађанима Републике Србије у којем наводи начела чије ће поштовање током предизборног процеса „нарочито ценити“.
У четири тачке су наведена начела као што су „истинито, потпуно, благовремено“ информисање; одсуство дискриминације и говора мржње; омогућавање слободног протока информација итд.
Ово је први пут да се ово регулаторно тело на овај начин обраћа свим емитерима и да их охрабрује да се током предизборне кампање придржавају добро познатих законских одредаба.
Без објашњења зашто су комерцијални медији изузети од обавезујућих правила
Треба подсетити да Савет РЕМ-а никада није јавности образложио зашто је одлучио да комерцијалне радио и ТВ станице изузме из обавезујуће подзаконске регулативе која уређује понашање електронских медија током предизборне кампање, иако је и из Закона о електронским медијима недвосмислено јасно да необавезујуће препоруке нису адекватан алат за уређење ове важне и осетљиве области.
Препоруке се доносе када постоји „неуједначена дозвољена пракса пружалаца медијских услуга у примени овог закона… па је у интересу корисника медијских услуга да се успостави јединствена пракса ради унапређења начина пружања тих услуга“ (члан 25 Закон о електронским медијима).
Тако је РЕМ до сада доносио препоруке како би, на пример, уједначио коришћење титлова за особе које не чују добро и знаковног језика, то јест осигурао већу доступност програмских садржаја особама са инвалидитетом, с обзиром на то да емитери нису имали јединствену праксу с тим у вези.
Препорукама је, такође, уређиван начин пласирања робе у програмима или начин на који се емитују саопштења од јавног интереса итд. Када је реч о понашању комерцијалних медија у време претходних предизборних циклуса, сигурно се не може рећи да се радило о „неуједначеној дозвољеној пракси“ коју је само потребно „уједначити“.
Још већа дискриминација у извештавању медија током кампање?
Сви електронски медији су, као што смо напоменули, дужни да у време предизборне кампање „регистрованим политичким партијама, коалицијама и кандидатима обезбеде заступљеност без дискриминације“.
Истраживања спроведена током претходних изборних циклуса недвосмислено су показала да су приватни медији, наклоњени владајућој партији, драстично кршили своје законске обавезе о равномерном представљању учесника избора, при чему Савет РЕМ-а не само да није реаговао и изрицао законом превиђене мере него је чак и одбио да јавност извештава о резултатима својих мониторинга.
Имајући у виду да је закон драматично кршен у време када је постојао обавезујући правилник за све електронске медије, поставља се питање шта се може очекивати на предстојећим изборима на којима ће комерцијалне телевизије бити изузете од конкретних обавезујућих правила, а самим тим и од стриктније контроле РЕМ-а.
РЕМ би морао да објасни јавности зашто је пред изборе, супротно интересу јавности, једној групи емитера додатно опустио већ лабаве стеге у ионако неуређеном медијском простору.
Анђела Рељић Цензоловка
