Испод жита најављени сутрашњи одлазак у Брисел представља само још један сусрет у десетогодишњем низу председника Србије Александра Вучића и Аљбина Куртија са представницима европских политичких сила у виду француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца.
Наиме, одлазак у Брисел са намером да се преговора о „француско-немачком“ плану, односно Шолц-Макрон плану, односно о територијалном интегритету Србије или о коначном статусу Косова и Метохије је од самог старта упитно.
Шта би тачно могао бити стварни циљ потписивања још једног у низу папира или нон пејпера у преводу НЕпапира? Да ли је то у ствари само етапа унапред смишљена за одбијање папира, односно плана или НЕпапира и предстваљање Вучића као хероја Србије или је то још један степен у „кувању жабе“ и анестезирању српске јавности? Остаје да се види… Али мишљења смо да ако је нешто већ категорички прецизни споразум или план, онда са тим не би требало да има шале, план би био на столу, јаван, доступан, предочен свима, и Србима на КиМ и Србима са КиМ и опозицији Србије и Скупштини Србије и свим осталим политичким актерима, међутим то није тако…
У агенди решавања питања Косова и Метохије, једини актер који кроз драму иде убеђен као да нешто зна је сам Александар Вучић. А шта он то тачно зна да би се тако убеђен бусао у груди… Па зна да када је неко уцењен да се тај више ништа не пита и да нема шта да изгуби сем да игра по наметнутим правилима, јер тада за њега нема зиме.
Зна он и да је борба за независност Косова и Метохије одавно престала да се води на платформи убеђивања једне по једне чланице Уједињених нација, јер је то неизвестан и сувише дуг процес за силе, које га спроводе. Сувише је земаља и влада на свету које треба убедити. Таман једну земљу убеде да призна независност Косова и Метохије, појаве се две које га отпризнају. Зато је тактика промењена и сада се очекује од само једне земље и само једног лидера да призна независност Косова и Метохије и ствар је решена. Та једна земља и тај један лидер су Република Србија и Александар Вучић. Наравно, до тог признања се не долази одједном, него се долази постепено, кроз мрцварење народа Србије, застрашивања Срба на Косову и Метохији, али и обећања грађанима Србије „до зелене траве“.
Сводити целокупан територијални интегритет Републике Србије на затезање о такозваној Заједници српских општина и разговоре о тобоже културном повезивању те три и по општине са севера Косова и Метохије, већински насељене српским народом, јесте не само противуставно, у рангу издаје, него је лудило којег нема описаног од античких времена.
Евентуални херојски чин председника Србије у Бриселу у виду одбијања плана (предвиђеног за одбијање) је неопходна фаза за покриће свега онога што је до сада признао и предао у руке косовским властима. Јавности Србије би тада било лакше да прихвати чињеницу да им је Вучић већ увео косовска лична документа, косовске регистарске таблице, косовску полицију, граничне прелазе, предао енергетски систем и Газиводе Аљбину Куртију итд… На тај начин ће збуњен и измучен народ славити победу уместо да се диже на побуну и да се самоорганизује за одбрану и слободу.
Нити ће се у Бриселу нешто крупно десити, нити је то заиста и планирано… За Србију, Србе и српске интересе је постало ирелевантно шта се налази у неким плановима или споразумима, када свакодневно морају да трпе тортуре, малтретирање, физичке насртаје, па и убиства од стране косовских репресивних снага. То је оно што СНС не износи у јавност и за шта је СНС и добио мандат од великих сила у пројекту расељавања Срба и продаје Србије.
Србима на Косову и Метохији поручујемо да не губе наду, нити веру у светлију будућност, јер за сада постоје принципијелни политички актери и у земљи и у свету који ће увек бити уз Србе на Косову и Метохији.
Жарко Ристић
члан Председништва Народне странке
председник Покрајинског одбора Косово и Метохија
