Поводом текстова „Зашто је важно сејати декларисано семе“ и „За ефикасно одводњавање 60 милиона евра“, објављених у Политици 4. новембра, Ресорни одбор за пољопривреду и Градско одбор Србија центра Нови Сад, истичу да је систематским уништавањем наших Института, НС за ратарство и повртарство и ЗП института, Србија престала да буде произвођач семенске робе и апсолутни увозник.
Тиме смо доведени у позицију да зависимо од мултинационалних компанија, које путем Закона о субвенцијама у пољопривреди и руралном закона, полако али сигурно на наше тржиште пласирају робу на ГМО бази семена. То отвара врата тровању нашег становништва и његовим нестанком са овог подручја. Јавност би требало да буде упозната и са чињеницом да је актуелна министарка за науку Јелена Беговић у специфичним односима са власником Биосенс института, којем држава поклања милионе евра да прича о иновацијама у сектору наука у пољопривреди, а истовремено лобира да стране семенарске куће уђу у Србију и продају семе непровереног квалитета.
Недопустиво је и узимање кредита за наводњавање и одводњавање у висини од 60 милиона евра од Републике Француске. Србији одводњавање не треба, већ наводњавање, с обзиром да наводњавамо само 1,7 посто укупних површина, што је далеко мање од просека ЕУ. Канал ДТД, који има 900 км, од којих је 600 км пловног пута, потпуно је запостављен. Канал је предвиђен за наводњавање, одводњавање и транспорт 7 милиона тона робе. Када би се то поделило са 25 тона робе колико носи један камион, дошли би до рачунице колико је то камиона мање на путевима, уз смањење трошкова и загађења околине.
Србија центар јавно позива министра пољопривреде да се престане са урушавањем рада наших института за семе, како би Србија опет била међу водећим произвођачима семенске робе.
