Каталог радних места, са 2.000 постојећих, свели смо на око 800 радних места, а све институције биће дужне да по Закону о платама у јавним службама, који треба да буде усвојен до краја месеца, усагласе своју систематизацију са тим каталогом, напомиње Ружић.
„Неко ће сигурно рећи да није задовољан тим каталогом, како је урађен. Наравно да има неких мањкавости, али то је један живи организам који се апдејтује и унапређује свакодневно“, каже Ружић.
Објашњава да нови закон предвиђа обавезу да директори установа усагласе Каталог радних места са синдикатима, после чега следи вредновање радних места.
„То значи да у каснијој фази неће бити иста плата медицинске сестре која ради на шалтеру и оне која има смене у Ургентном центру“, објашњава Ружић.
На питање како оцењује критике синдиката на тај закон, одговара да је 70 одсто њихових примедаба усвојено и да ће оне бити део новог закона.
„Зато сам имао седам-осам разговора са њима на ту тему и преко 70 процената резерви које су биле у циљу прецизирања неких одредаба закона – ми смо усвојили“, објашњава Ружић.
Циљ новог закона о платама је, сматра министар, да се они који раде добро награде, а да се они који не раде на тај начин мотивишу да раде боље или, ако је то потребно, санкционишу.
„Мислим да свака новотарија изазива револт или отпор и то је природно, нарочито код синдиката који имају право да заступају интересе својих чланова“, истиче он.
Међутим, каже министар, важно је да се сузбију, како каже, неутемељене приче попут оне да се Законом о платама јавних службеника спречава колективно преговарање. „Законом о платама из марта ове године преговарање је само пренето на Социјално-економски савет“, подсећа министар.
Читава следећа година, објашњава, биће година у којој ће се „заокружити систем у којем више неће бити ситуације у којој ће повећање плата зависити од агилности надлежног синдиката за ту јавну службу“. Упитан да оцени стање у буџетима локалних самоуправа, Ружић каже да се многе општине и градови налазе у незавидном положају.
„Неке од њих су презадужене или имају дефицит“, објашњава он и напомиње да је зато ресорно министарство потписало са швајцарском владом Споразум о реформи пореза на имовину. На питање колико је тачно градова и општина у Србији презадужено, Ружић каже да јасан податак о томе не постоји.
„Није дефинисана скала шта значи за одређену локалну самоуправу бити презадужен. Јасан податак о томе не постоји“, каже он и наводи да је реч о нагомиланим дуговима „свих политичких партија које су некада, у претходних 10-20 година, руководиле тим локалним самоуправама купујући социјални мир“.
Крагујевац се апострофира као један од највећих дужника, али, каже, ту су и Нови Сад и Београд, и објашњава да је суштина у питању да ли постоје капацитети да се ти дугови враћају.
„А како ће се ти дугови решити, биће предмет одлуке Владе“, истиче Ружић.
Одговарајући на питање на који начин ће „присилити“ локалне самоуправе да се активније укључе у процес дигитализације, имају ли оне новца за то, те како оцењује цео процес дигитализације на локалном нивоу, Ружић каже да од процеса дигитализације не треба правити „баук“.
„Немојмо од дигитализације правити баук. Није дигитализација једини начин пружања услуга у Србији, али ће много олакшати да се грађанима да оно што заслужују“, каже он и истиче да такав процес захтева време и промену менталитета запослених у јавној служби, као и код грађана.
