Александре Вучићу,
Сећаш ли се 31. јануара ове године? Значи ли ти нешто тај датум? Значи ли ти нешто име Станика Глигоријевић? Буди ли ти неко сећање, или не дај Боже емоцију? Баш те брига, наравно.
Ево подсетићу те. Иако се трудиш да сви колективно заборавимо. Станика Глигоријевић је жена која је 52 године живела једним нормалним, обичним животом и која је тог дана пошла на сахрану свог рођака. На крају су сахранили њу, зато што је аутомобил у ком се налазио твој пријатељ, саборац и страначки првак јурио ауто-путем сулудом брзином и на наплатној рампи (ако некад кад се искрадеш обезбеђењу одеш даље од Бубањ потока, то је оно место где аутомобили морају да се зауставе, па сви возе веома споро) угасио њен, а упропастио још неколико живота. Идентитет убице могу открити снимци са камера које Тужилаштво месецима тражи од „Путева Србије“, и не добија, иако има сво законско право, али си ти рекао да си их видео, иако ниси имао никакво законско право.
Значи ли ти име Велимир Глигоријевић? Он је муж Станике Глигоријевић, са којом је 25 година био у браку, док то неко није прекинуо својом бахатошћу. Њему је Зоран Бабић обећао помоћ кад „дође лето“. Лето је прошло, помоћи нигде, а од Бабића ни трага ни гласа. Вероватно је заузет потрагом за пријатељима у Сопоту.
Значе ли ти имена Александар и Милутин Глигоријевић? То су Станикини синови који су остали без мајке. Вредни момци, одговорни и зрели. И њихово сазревање је ненормално убрзала нечија неотесаност. Уместо да размишљају о томе где ће на летовање, како да унапреде посао, који факултет да упишу, уместо да се заљубљују и веселе, они заједно са својим оцем траже одговор на само једно питање: Ко је убио Станику Глигоријевић?
Нажалост, њих слабо ко чује, јер смо као друштво отупели на индивидуалне несреће широј јавности непознатих људи. Као да су они мање вредни. Зато користим то што ће се мој глас даље чути него њихов, да ти поновим исто питање: Ко је убио Станику Глигоријевић? Теби га постављам Александре Вучићу, јер ти знаш одговор. За разлику од многих других ствари за које се претвараш да знаш, а немаш појма, ово јако добро знаш. Али нећеш да кажеш. Јер у свету у ком ти живиш – ти си Бог, Господар живота и смрти.
Ти знаш, ти гарантујеш, да Милан Радојичић није одговоран за убиство Оливера Ивановића, иако „није цвећка“.
Ти знаш ко сигурно није рушио у Савамали, иако је то сигурно радио неки „комплетни идиот“.
Ти не даш Гашића и Лончара, јер знаш да нису криви за пад хеликоптера, али дозвољаваш да се пилоти постхумно прогласе за алкохоличаре.
На крају крајева, ти знаш и да Зоран Бабић није возио аутомобил који је усмртио Станику Глигоријевић, иако призајеш да летује на погрешном месту.
Не мислим ја да си ти полудео, као што људи причају. Знаш ти добро шта радиш. Јасно је да си странку (читај државу), уредио по систему по ком функционише мафија. Јасно је да „чуваш“ оне који ти доносе корист, ма шта урадили. Недвосмислено шаљеш сигнал свима да је твоја странка „сигурна кућа“ за све који не желе да буду оптерећени законом, нити санкцијама за разноразна злодела која раде или можда планирају. Такође, јасно је и то да би ти „несрећног Бабића“ оставио да се кува на лаганој ватри сумње јавности, све и да заиста није он возио, а све да би показао да си ти једини који може нешто да заустави или покрене. Баш зато, одавно сви знамо да једино због тебе Тужилаштво и даље није добило снимке који би решили случај саобраћајне несреће код Наплатне станице Дољевац, а породици Глигоријевић донели макар могућност да тугују у миру.
Свему једном дође крај Александре Вучићу, па ће доћи и твојој владавини. Ма колико ти то деловало невероватно, знај, доћи ће. И ови које сада „чуваш“ тада неће чувати тебе. Неки ће у затвор, неки у Мађарску, неки у неке друге установе. С друге стране, људи којима си остао дужан одговоре, они неће отићи. А много их је Александре Вучићу.
