Од 2021. године до данас Државна ревизорска институција поднела је захтеве за смену девет јавних функционера, односно директора државних предузећа. Међу њима је био и садашњи министар правде Ненад Вујић – тада на челу Правосудне академије, чији је Управни одбор – одбио захтев ревизора.
Градоначелник Београда Александар Шапић, како пише Н1, није једини јавни функционер чију је смену тражила Државна ревизорска институција.
„У периоду од 2021. до 2025. године ДРИ је упутила укупно девет захтева за разрешење јавног функционера или одговорног лица (директора): Института економских наука, Специјалне болнице „Русанда“, Јавног предузећа Национални парк Фрушка гора, Правосудне академије, Завода за изградњу града Београда, Здравственог центра Сурдулица, Републичке дирекције за робне резерве, Саобраћајног предузећа Ласта и Града Београда“, кажу у ДРИ за портал Н1.
Када је реч о епилогу ових захтева за смену – само један директор је разрешен, док је један сам поднео оставку. Реч је о директору Специјалне болнице „Русанда“, док је директор Саобраћајног предузећа Ласта сам поднео оставку.
Занимљиво је да је на овој листи и Ненад Вујић – тада директор Правосудне академије, чији је Управни одбор одбио предлог ДРИ и није га разрешио функције. У априлу ове године тај директор Правосудне академије – који је на овој функцији био од 2010. постао је – министар правде.
Епилог досадашњих захтева ДРИ
Председник Савета Државне ревизорске институције Ивица Гавриловић рекао је у понедељак за Бету да је Град Београд тешко кршио обавезу доброг пословања, а да је одговорно лице градоначелник Александар Шапић и да је због тога ДРИ Скупштини града Београда упутила захтев за његово разрешење.
Гавриловић је појаснио да је градоначелник одговорно лице за предузимање мера исправљања односно отклањања неправилности након што је ДРИ урадила ревизију пословања, а на питање да ли очекује да ће Скупштина разрешити Шапића, рекао је да је „Државна ревизорска институција урадила што је у њеној надлежности и да се ДРИ не бави очекивањима“.
У одговору порталу Н1 ДРИ наводи који је исход до сада поднетих захтева за резрешење јавних функционера и директора:
Институт економских наука – надлежни орган није поступио по захтеву ДРИ, те директор није разрешен;
Специјална болница „Русанда“ – директор је разрешен и именован нови в.д. директор;
Национални парк „Фрушка гора“ – поступак је био у току пред Министарством привреде и није окончан;
Правосудна академија – Управни одбор је одбио предлог и није разрешио директора;
Завод за изградњу града Београда – захтев је упућен Скупштини града, али исход није документован;
Здравствени центар Сурдулица – захтев је упућен Министарству здравља, али исход није познат;
Републичка дирекција за робне резерве – поступак је био у надлежности више министарстава, али након оставке Владе није настављен;
Саобраћајно предузеће „Ласта“ – директор је поднео оставку, а Надзорни одбор је именовао новог директора;
Град Београд – упућен је захтев за разрешење градоначелника Београда.
Ко је колико кршио закон
Институт економских наука
Институт економских наука је тешко кршио обавезу доброг пословања, утврдила је ДРИ 2021. године.
„Настало је тешко кршење обавезе доброг пословања, јер Институт није отклонио откривену неправилност која се односи на неосновано дато право директору Института на увећање плате по основу функционалног додатка, већ је и даље настављено са исплаћивањем додатка без правног основа, односно на тај начин се незаконито и даље троше јавна средства“, појаснила је ДРИ у јуну 2022.
Директор Института економских наука Јован Зубовић, који је и данас на тој функцији је, према извештају ревизора, себи у 2019. години исплаћивао додатак на плату у нето износу од 50.000 динара сваког месеца „иако право на исплату функционалног додатка директора није утврђено Статутом и Правилником о раду“.
Према извештају ДРИ, реч је о укупно 997.000 динара бруто, који су повучени из буџета Републике Србије.
Управни одбор Института није усвојио захтев за разрешење одговорног лица, односно директора Института, саопштио је ДРИ у јуну 2022.
Специјална болница „Русанда“ Меленци
Специјална болница тешко је кршила обавезу доброг пословања и незаконито трошила државна средства, утврдили су ревизори током контроле 2021. године.
Наиме, ова Специјална болница је у 2018. и 2019. години преузела обавезе за извршене набавке услуга и радова у укупном износу од 23,7 милиона динара, без спровођења поступка јавних набавки.
„Након уручења ревизорског извештаја, Специјална болница је наставила са преузимањем обавеза и извршавањем расхода за услуге финансијског саветовања, без спроведеног поступка јавне набавке и у првом кварталу 2021. године, односно, у периоду обухваћеном Одазивним извештајем, преузела обавезе и извршила расходе у износу од 2,19 милиона динара, без спровођења поступка јавне набавке, а да нису постојали разлози за изузеће од примене Закона“, навели су ревизори.
Директор је разрешен и именован је нови в.д. директор.
На челу „Русанде“ сада је Игор Достанић, који је у јуну 2022. заменио смењену Зорицу Ћулибрк.
Подсетимо, одборник Странке слободе и правде (ССП) у Зрењанину Слободан Ђурин саопштио је 13. августа ове године имена шест функционера Српске напредне странке (СНС) из тог града, који су виђени у Бачком Петровцу и Врбасу током протеста на којима је дошло до инцидената. Један од њих је управо Игор Достанић.
Национални парк „Фрушка гора“
Ово јавно предузеће такође је тешко кршило обавезу доброг пословања, између осталог и због тога што је дало на коришћење објекте и земљиште у јавној својини Републике Србије, без сагласности Владе Србије и надлежног министарства.
„На основу закљученог уговора Предузеће није наплаћивало накнаду за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене, а наплаћивало је накнаду за коришћење заштићеног подручја која спада у накнаде за заштиту животне средине. Такође, Предузеће за непокретности које је дало на коришћење другом правном лицу за обављање кампинг делатности, коју по Статуту обавља и Предузеће, није наплаћивало ни закупнину“, навела је, између осталог ДРИ у послеревизионом извештају.
Осим што је издало земљиште националног парка без сагласности Владе и ресорног министарства, ово јавно предузеће није спровело поступак јавног надметања или прикупљања писмених понуда путем јавног оглашавања, а „не остварује приходе од закупа земљишта и објеката које је дало правном лицу Сцомедиасцо д.о.о. Нови Сад на коришћење ради обављања кампинг делатности, коју по Статуту обавља и само предузеће“.
Поступак о смени директора ЈП Национални парк Фрушка гора био је у току пред Министарством привреде и није окончан, навео је ДРИ.
На челу овог јавног предузећа је од 10. септембра 2024. Јелена Вишекруна, а до тада је њиме руководио Живко Цветковић, показују подаци АПР.
Портал 021 је писао да је, према одлуци Владе објављеној у Службеном гласнику Живко Цветковић разрешен на основу личног захтева, без других објашњења о разлозима за оставку.
Пре Цветковића, овим националним парком руководио је Радослав Крунић, који је поднео оставку у септембру 2022.
Портал 021 је, такође, писао и да је баш за време Крунићевог мандата ДРИ открила разне неправилности, попут прекомерне сече и произвољних јавних набавки.
Све ревизије које је ДРИ урадио у овом јавном предузећу, доступне су на сајту ДРИ.
Правосудна академија
Државни ревизори утврдили су да је Правосудна академија тешко кршила обавезу доброг пословања.
„Спроводећи ревизију финансијских извештаја у 2021. години где је утврђен износ неправилности 86 милиона динара, ревизију финансијских извештаја и правилности пословања у 2022. години где је утврђен износ неправилности 96,7 милиона динара, као и ревизију одазивног извештаја Правосудне академије, Београд, у 2023. години где је утврђени износ неправилности за период децембра 2022. до септембра 2023. године био 80,6 милиона динара, утврђено је да Правосудна академија континуирано, супротно важећим прописима, и даље врши исплату плата, додатака, накнада и припадајућих социјалних доприноса на терет послодавца корисницима почетне обуке којима радни однос на одређено време траје дуже од прописаних 30 месеци“, навела је ДРИ.
ДРИ је о тешком кршењу обавезе доброг пословања обавестила Народну скупштину и упутила Управном одбору Правосудне академије захтев за разрешење тадашњег директора Правосудне академије Ненада Вујића.
Управни одбор је одбио предлог и није разрешио Вујића који је у априлу ове године сео у фотељу Министра правде.
Ненад Вујић је, иначе, једини министар у овој Влади Србије који још није пријавио имовину Агенцији за спречавање корупције, о чему је портал Н1 већ писао (детаљније прочитајте ОВДЕ).
Завод за изградњу града Београда
И Завод за изградњу града Београда такође је тешко кршио обавезу доброг пословања, објавила је ДРИ.
У пословним књигама (при ревизији извештаја за 2021. годину), Завод је исказао већа потраживања од Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, у износу од 146,4 милиона динара и истовремено је исказао мање обавезе у износу од 455,95 милиона динара, у односу на вредности позиција у пословним књигама, објавили су ревизори.
Завод је исказао потраживања по основу пореза на пренос апсолутних права у износу већем од 19.816.000 динара и обавезе по истом основу у износу мањем од 42,31 милион динара, у односу на вредности позиција у евиденцијама Пореске управе.
Такође, како је указано, „није отклоњена значајна неправилност која се односи на то да Завод на крају извештајног периода није оценио да ли је умањена вредност залиха недовршене производње и готових производа које исказује у пословним књигама у износу од 108.348.000 динара и који потичу из ранијих година“.
Државна ревизорска институција је о тешком кршењу обавезе доброг пословања обавестила Народну скупштину и упутила Скупштини града Београда захтев за разрешење одговорног лица Завода за изградњу града Београда Радомана Спалевића, који је на челу ове институције од јула 2019. године .
Захтев за смену упућен је Скупштини града, али исход, како наводе у ДРИ – није документован.
Радоман Спалевић и даље је на челу Завода.
Здравствени центар Сурдулица
И Здравствени центар Сурдулица тешко је кршио обавезу доброг пословања, због чега је Државна ревизорска институција упутила Министарству здравља захтев за разрешење одговорног лица, др Драгана Китановића, вршиоца дужности директора, објавила је ДРИ у јуну ове године.
ДРИ је у послеревизионом поступку утврдила да Здравствени центар Сурдулица није на задовољавајући начин отклонио значајне неправилности, међу којима су и ове:
– Преузео је обавезе и извршио расходе изнад одобрене апропријације у укупном износу од 63.693.000 динара;
– Није у целости евидентирао опрему коју је набавио у 2022. години;
– Није евидентирао лекове добијене из донација и залихе материјала за грејање;
– Није у својим пословним књигама евидентирао све обавезе из пословања;
– Наставио је са неисказивањем прихода и примања по изворима финансирања и са неподношењем извештаја о прековременом и ноћном раду репрезентативном синдикату;
Захтев за смену је упућен Министарству здравља.
Иако ДРИ наводи да исход није познат, јавно доступни регистри показују да је Драган Китановић и даље на челу ове здравствене установе.
Републичка дирекција за робне резерве
Зашто је Дирекција за робне резерве тешко кршила обавезу доброг пословања ДРИ је образложила на готово осам страна свог послеревизионог извештаја који се односи на ревизију завршних рачуна за 2022.
Само за залихе, за које ДРИ наводи да их је Дирекција на дан 31. децембар 2022. исказала у вредности од 28,78 милијарди динара, утврђено је чак шест неправилности.
Између осталог, Дирекција користи софтвер за вођење робног рачуноводства који не рачуна на исправан начин просечну цену приликом излаза залиха са стања и који омогућава да се искажу негативне вредности на залихама робе.
„Затим, извештајем о попису непрехрамбених производа на дан 31. децембар 2022. је констатовано да је стање по попису и стање по књигама исто у износу од 10,38 милијарди динара, иако је тај износ већи у односу на стање у лагер листама за износ од 550,25 милиона динара“, указали су ревизори.
Извештај показује и да потраживања Дирекције за робне резерве која премашују 546 милиона динара нису у помоћној књизи евидентирана по дужницима, већ у збирном износу – „због чега се не може утврдити стварно стање потраживања по основу продаје и других потраживања на дан 31. децембар 2022. године и не може се извршити усаглашавање синтетичких и аналитичких конта“.
На челу Дирекције је, од 2007. године до данас директорка Зорица Анђелковић.
ДРИ је у одговору порталу Н1 навела да је поступање по захтеву ДРИ за смену директора било у надлежности више министарстава, али да након оставке Владе – није настављен.
Саобраћајно предузеће „Ласта“
Ласта је тешко кршила обавезу доброг пословања, утврдили су државни ревизори, због чега је ДРИ упутила Надзорном одбору Ласте захтев за разрешење генералног директора Владана Секулића.
Секулић је поднео оставку у јуну 2024, која је усвојена тек ове године, а за новог генералног директора Надзорни одбор именовао је Радослава Видосављевића, о чему је писао Форбес Србија.
Град Београд
Град Београд је, као што је портал Н1 већ писао, тешко кршио обавезу доброг пословања, па је ДРИ упутила захтев за разрешење градоначелника Београда Александра Шапића.
ДРИ је затражила Шапићеву смену зато што нису отклоњене неправилности у пословању Града Београда у 2022. години према којима је у тој години из градског буџета „неправилно исплаћено 980,12 милиона динара више“.
Гавриловић за Данас: Када ДРИ подноси захтев за смену
„ДРИ редовно, у својим извештајима о раду извештава о отклањању неправилности субјеката ревизије. У оквиру тачке 2. Послеревизиони поступак по извештајима о ревизији наведено је ко од субјеката није отклонио неправилности ни након послатог одазивног извештаја. Уколико се то деси, ДРИ поступа у складу са чланом 40. Закона о ДРИ и у послеревизионом поступку утврђује да ли су неотклоњене неправилности значајне, односно да ли субјект ревизије крши или теже крши обавезу доброг пословања и у складу са оценом подноси одговарајуће захтеве (за смену или за предузимање мера)“, објаснио је за Данас у писаном одговору председник ДРИ Ивица Гавриловић.
