Може ли опозициони „Савез за Србију“, који ће званично бити основан у септембру и који окупља осам странака, угрозити Вучића. Саговорници су Драган Поповић – директор „Центра за практичну политику“ из Београда и Растислав Динић – филозоф из Ниша.
Омер Карабег
Карактеристично је да у „СзС„ нема нових личности, заправо – све су то људи који су јако дуго на политичкој сцени?
Драган Поповић
То је практично договор пет-шест лидера што странака, што покрета. Нема ту неких новина и неких нових личности. Главна слабост тог савеза је начин како је стваран. Село је пет-шест лидера који су се неколико месеци договарали без укључивања шире опозиционе јавности и активиста. Мислим да је то недостатак који је уграђен у саму конструкцију ове политичке групације и то је једна од ствари која ће да спречи озбиљнији успех тог савеза.
Омер Карабег
Лидери опозиционих странака које су у „СзС“ кажу да је подела на левицу и десницу лажна. За њих је важно једино то да су сви против Вучића?
Растислав Динић
Кад неко каже да подела на левицу и десницу није важна, тај се сигурно налази на десници. „СзС“ декларативно покушава да се смести у центар наше политичке сцене. Међутим, та сцена већ има доминантну идеологију, а то је идеологија деснице. Некад је тај центар био између „Либерално демократске странке„ и „Демократске партије Србије„, а данас је он између „СНС„ и „Двери„. „СзС“ се, како се мени чини, налази на средини између те две странке.
Омер Карабег
Господине Поповићу, ви сте недавно рекли да се политика „СзС“ своди на “Уа, Вучићу“?
Драган Поповић
Они кажу да им је једини циљ да сруше Вучића. Мислим да то не може да буде циљ озбиљне политичке групације. “Уа, Вучићу“ не значи ништа. Морате да понудите нешто што ће доћи након Александра Вучића. Бићу помало груб, али све ми то личи на политичку папазјанију. Они су званично прокламовали да им је једини циљ да сруше Вучића, а онда су изашли са програмом од 30 тачака из кога се види да озбиљно вуку удесно. Ту нема ниједне ни леве, ни либералне идеје. Али има јачања односа са Републиком Српском, заштите ћирилице и тако даље. Све су то залагања на којима почива политичка десница у Србији.
Омер Карабег
Они који подржавају „СзС“ кажу да он личи на некадашњу „Демократску опозицију Србије„, која је 2000. оборила Милошевића?
Растислав Динић
Постоји извесна сличност између „СзС“ и „ДОС„. То је тактика уједињавања. И једни и други пошли су од следећег – да бисмо могли да оборимо аутократски режим морамо да се ујединимо и идеолошке разлике оставимо по страни. Међутим, време и контекст у коме се то уједињавање дешава су битно различити. „ДОС„ је настао у тренутку кад је постојала врло јака идеолошка хегемонија либерализма. Свим странкама које су биле у „ДОС„ била је заједничка нека варијанта либерализма… Не треба заборавити да је у време када је „ДОС„ дошао на власт постојала апсолутна сагласност о европском путу Србије. То је тек касније дошло у питање када је Коштуница поводом Косова променио став према ЕУ. Разлике између странака које су у „СзС“ су много веће. Неке од тих странака се још увек декларишу као проевропске, док су неке – као „Двери„ – изразито антиевриопске.
Драган Поповић
Мислим да нема сличности између ове садашње ситуације и оне у којој је настао „ДОС„. Контекст је радикално другачији. „ДОС„ је настала након бомбардовања „НАТО пакта„ у последњој, најтоксичнијој фази Милошевићевог режима, кад је он кренуо да убија људе по Србији. Незадовољство народа било је огромно и у „ДОС„ је било много више слагања између странака него што је то данас случај са „СзС“.
Омер Карабег
Како тумачите чињеницу да се у програму „СзС“ уопште не помиње ЕУ?
Растислав Динић
У сваком случају то је покушај да се разлике у односу на ЕУ сакрију под тепих. Лидери „СзС“ најављују формирање техничке или експертске владе, како је они зову, која би требало да превазиђе идеолошке разлике између странака и да за годину дана припреми изборе. Она би, значи, за то време требало да остави по страни сва кључна питања, а једно од најважнијих је питање уласка у ЕУ. Не видим да је то могуће. Бојим се да то питања није могуће замрзнути. Процес придруживања ЕУ је процес који траје. Или сте на том путу, или нисте.
Драган Поповић
То што се не помиње ЕУ је потпуно невероватно. Не можете да се правите да свет око вас не постоји и да је Србија некакво острво које не дотиче ниједан регионални или глобални процес. Можете да кажете да сте против ЕУ, то је легитимно, али да је уопште не поменете, да се правите да не постоји нешто око чега се српска политика врти већ две деценије – то је невероватно.
Омер Карабег
Да ли су лидери „СзС“ конзервативнији од Вучића кад је Косово у питању?
Драган Поповић
Чини се да неки јесу, мада је питање да ли Вучића уопште можемо да стављамо у те оквире конзервативно-неконзервативно. Он се не залаже ни за какве вредности, код њега је све потпуно прагматично – само што дуже да влада. Али, неки од лидера „СзС“ су свакако убеђени конзервативци. Подсетићу вас да су само у последњих месец дана чак двојица позвала руске трупе да дођу у Србију. Кад вам скоро трећина „Савеза„ позове руске трупе да дођу у Србију, мислим да то доста говори о тој политичкој групацији.
Растислав Динић
Кад Ђилас говорећи о Косову каже: “Ми само бранимо „Устав Србије„“ њему се чини да води некакву центристичку или идеолошки неутралну политику, али сам тај устав је идеолошки.
Омер Карабег
У закључку, има ли „СзС“ икакве шансе да обори Вучића, што они и најављују?
Драган Поповић
Мислим да за то буквално не постоји ни теоретска шанса. И они су тога мање-више свесни. Много је важније питање – има ли шансе да се у Србији појави озбиљна алтернатива Вучићу. Наша грађанска, продемократска, леволиберална сцена је без озбиљних политичких представника на националном нивоу. На локалном нивоу, у појединим градовима, има покрета који су добро организовани и који раде добре ствари, али на националном нивоу нема озбиљне алтернативе која би била противтежа Вучићевој политици. А права противтежа је да на његов план о Косову одговорите планом који је смислен, који није антиевропски и који се не поклапа са Вучићевим намерама које, уверен сам, не могу донети нормализацију српско-албанских односа.
Растислав Динић
Блиско ми је мишљење господина Поповића да „СзС“ нема много шанси да обори Вучића. Међутим, чини ми се да је битније питање – да ли тај савез има икакве шансе да обори структуре моћи које одржавају Вучића на власти. Вучићизам је последица структура моћи у Србији и без мењања тих структура нисам сигуран да може да дође до промене режима.
Мост Радија Слободна Европа/Данас
