Скупштина Косова не поштује жртве, већ скрива злочине
Поново на Косову пребројавају мртве и међу погинулима у несрећном рату 1998. и 1999. године праве селекцију. Опет су и међу страдалима једни важни, а други не. Као да није довољно што су многи невини страдали, већ их сад политика поново убија и дели и на “оном свету”. Зашто косовски (албански) политички естаблишмент признаје само албанске жртве рата, као да није било Срба који су убијени и због чега крије етничко чишћење?
Скупштина Косова усвојила је јуче, једногласно, са 90 гласова, “Резолуцију о заштити историјске истине о рату на Косову 1998 – 1999. и достојанству жртава”. Документ садржи 17 тачака, а предложила га је Демократска партија Косова, као одговор на наводна искривљавања чињеница о рату, укључујући недавну контроверзну изложбу у Приштини.
Резолуција одаје “почаст узвишеној жртви албанског народа“, палим борцима ОВК и цивилним жртвама, истичући потребу заштите њиховог достојанства и спречавања релативизације сећања. Кључне одредбе обавезују институције Косова да интензивно документују и истражују само злочине које је починила Србија током рата.
Предвиђа се припрема међународних правних корака, укључујући могућу тужбу против Србије за геноцидне злочине, као и измене Кривичног законика којима би се увела кривична одговорност за негирање.
Предлог велича „жртву албанског народа“ и улогу ОВК као „ослободилачке силе“, осуђује „геноцидне злочине Србије“ и позива на кривично гоњење, тужбу против Србије и измене Кривичног законика којима би се кажњавало „негирање или минимизирање“ српских злочина, као и „ширење српске пропаганде“.
Резолуција обавезује институције да документују само „злочине почињене од стране Србије“, а Институт за ратне злочине на Косову добија задатак да „тачно и потпуно“ одрази историјску истину – искључиво ону која одговара албанској нарацији. Посланици Српске листе напустили су салу пре гласања.
У последњем рату на Косову је погинуло и нестало око 13,5 хиљада људи, од тога 10. 415 Албанаца( 8.661 цивила) а остали углавном борци ОВК. Погинуло је 2.197 Срба ( 1.797 цивила, остало су припадници војске и полиције). Живот је изгубило 528 Рома, Бошњака и осталих припадника неалбанских заједница.
Након завршетка рата (јун 1999.) и уласка КФОР-а, дошло је до масовног егзодуса Срба и других не-Албанаца из Косова. УНХЦР је регистровао више од 200 хиљада избеглица са Косова.
Ово исељавање је било праћено паљењем кућа, нападима и уништавањем српских светиња, што су документовале Хуман Ригхтс Wатцх и ОСЦЕ.
Резолуција потпуно игнорише страдања Срба, Рома и других неалбанаца. Ни речи о цивилима убијеним од стране ОВК, о логорима, о трговини органима, о масовним отмицама и убиствима Срба током и после рата. У јуну 1999. године је почело масовно етничко чишћење, спаљене су стотине кућа, а 150 православних цркава и манастира уништено или оштећено.
О томе – ни речи у овој резолуцији.
Зашто се не спомињу? Резолуција није о истини. То је политичка конструкција. Циљ је да се учврсти слика „једностране жртве“ и „једностране кривице“, да се припреми терен за међународне тужбе и да се свака другачија интерпретација прогласи „негирањем“ и „увредом достојанства жртава“. Тако се историја претвара у оружје за етничко чишћење, а не у основу помирења.
Права историјска истина захтева признавање свих жртава, без обзира на етничку припадност. Селективно памћење није правда – то је реваншизам који продубљује ране уместо да их лечи.
Да ли се тако гради мултиетничка држава? Не. Мултиетничност подразумева једнако поштовање патњи свих људи, а не институционално брисање једне стране. Оваквом резолуцијом Приштина шаље јасну поруку: на Косову постоји само једна истина и само једна жртва. Све остало је непожељно. Тиме се не гради заједничка будућност, већ се бетонира етничка подела и неповерење. Тиме се само стварају услови за неки будући етнички сукоб.
Документ позива судове на појачано процесуирање ратних злочина, укључујући суђења у одсуству, и налаже реакције на међународном плану против „напада на историјску истину“.
Ова “резолуција” није документ који поштује жртве. Ово је резолуција која скрива злочине.
Зашто на овакву резолуцију не реагује ни међународна заједница, ни Београд?
Миливоје Михајловић Наш портал
Аутор:
