Народна посланица Снежана Ракић (Народни покрет Србије – Ново лице Србије) поставила је данас у Скупштини питање Министарству здравља „Како је могуће да у Зајечарском округу на 36 села има само један гинеколог“, наводећи да је то питање које су и њу медији питали, а које је и стигло на сајт Народне скупштине.
Она је оценила да таква ситуација није само у Зајечару.
“Ја сам гинеколог акушер по стуци и знам колико је пренатална заштита важна, колико су важни порођаји, колико је важна заштита здравља жена у Републици Србији. На територији Србије, ужој територији ради 509 гинеколога. Својевремено сам водила највеће струковно удружење гинеколога које броји око 1.100 чланова, сада има мало више и морам да вам кажем да оваква ситуација није само у Зајечару. У Сремским Карловцима нема гинеколога, у Чајетини је један, у Темерину је један и можда им припомаже још по неки доктор из приватне праксе на истој територији”, навела је Ракић.
Вишеструки су разлози који су, како каже, довели до овакве ситуације о чему прича последњих четири године од када је напустила државну службу.
“ Држава је широм затворених очију гледала на одлив не само гинеколога него и осталих доктора из државних болница. Олазили су редовни професори са Медицинског факултета. Друга ствар је лоша систематизација у здравству и апсолутно се не примењује на начин на који би требало. Трећи разлог је непотизам а у овим удаљеним местима узрок су и лоши услови за рад”, навела је Ракић и навела паралелу са Београдом.
“У Београду две Универзитетске клинике, на њима ради преко 200 гинеколога. На једној ради 124 гинеколога. У тим установама, које су сада прве дошле за ред за реновирање, имате да раде родитељи, блиски рођаци. То вам је слика непотизма који се годинама негује у здравственим установама. Ко ради у домовима здравља? Ево опет да узмемо Београд за пример: до скоро су се у домовима здравља запошљавали најлошији ђаци који су по три, четири пута полагали специјалистички испит сад су аванзовали и запошљавају се у Универзитетским клиникама, добијају звања примаријуса и ја очекујем ускоро да неки од њих постану директори највећих клиника”, додаје она.
Она је, такође, упитала да ли се Министарство здравља, при постављању директора здравствених установа који треба да организују посао, држи услова који су неопходни да кандидати испуњавају да би били директори.
“Сви су у в. д. статусу сем професора Милована Бојића који је заиста једини изабран на конкурсу и води установу “Дедиње”. Међутим, и ту смо отишли корак даље. Ако погледамо, рецимо, три београдска клиничко-болничка центра, њих воде в. д. пензионери. Значи, људи су у пензији и поново су у в. д. статусу да воде до 70. године здравствене установе. Да ли људи у Министарству здравља стварно мисле да у генерацији између 45 и 55 година не постоје људи који би били млади директори, да им се да шанса да воде здравствене установе и да се ово здравство унапреди”, каже она, наглашавајући да би млађи директори здравствених установа успели да доведу и инвеститоре и имали и знања и елана да доведу здравствену заштиту и у удаљене крајеве.
“Ако не водимо рачуна о гинеколошкој служби и репродуктивном здрављу, о порођајима, поставља се питање где се порађају жене из ових села, кад оне иду код гинеколога, кад су задњи пут биле. Не заборавите, ми смо држава са негативним природним прираштајем, и то је тенденција која траје сигурно 15, 20 година можда и више”, закључила је Снежана Ракић.
Foto: RTS/printscreen
Р.М Данас
