Бивши члан Демократске странке Србије, а сад већ дугогодишњи сарадник СНС Андреја Младеновић и формално је постављен на чело ЈКП Београдски воз и метро. Он није једини члан бивше странке Војислава Коштунице, који је преко ноћи „окренуо ћурак“ и прешао у СНС или пристао на блиску сарадњу са њима.
Појам прелетања постао је прилично одомаћен у српској политици, међутим, оно што се својевремено дешавало са члановима ДСС, који су буквално у јатима похрлили у владајућу странку, било је предмет озбиљних политичких дискусија, али и народски речено „опште смејурије“.
Сетимо се само како је цео одбор ове странке у Бачкој Паланци 2014. године преко ноћи добио чланску карту СНС, затим и цео одбор у Панчеву, Гаџином Хану, Кули, чак и у Земуну…
Ова бољка није заобишла ни високе функционере Ево најзвучнијих имена из некадашњег Коштуничинг ДСС, који данас бране боје СНС.
Директор метроа
У фокусу јавности тренутно је Андреја Младеновић, који ће бити задужен за Београдски воз и метро, фирму која је неколико година уназад често навођена као фантомска, јер метроа нема, а запослени примају прилично всоке плате. На ово место Младеновић је поставље одмах по конституисању нове Скупштине града Београда, а његова месечна плата је за чак 30.000 већа у односу на његовог претходника.
Андреја Младеновић Фото: ТАЊУГ/ САВА РАДОВАНОВИЋ/
Он се никада формално није прикључио Српској напредној странци, иако је био и кандидат за посланика и одборника на њеној листи. Након искључења из ДСС, био је оснивач Самосталног ДСС, да би пре две године формирао Српске самостално странку и постао је њен лидер. Ипак, све ове године обављао је високе функције у напредњачкој градској власти. Био је члан Привременог органа, заменик и помоћник градоначелника Београда.
Био је и истакнути члан ДСС. Младеновић је био члан Извршног одбора, председник омладине, портпарол и председник Градског одбора Београда. У јуну 2015. Извршни одбор и Председништво ДСС искључили су га из странке, а претходно га је Председништво сменило са места председника Извршног одбора, због неслагања у вези са учествовањем те странке у власти у Београду. Реагујући на искључење, рекао је да не прихвата одлуку, јер сматра да је противстатутарна. Казао да је сматра да је на делу „политичко разрачунавање са неистомишљеницима у странци“, а да се он први нашао на удару, јер се не слаже са начином на који ново руководство води странку и креира њену политику. Са групом одборника ДСС у Скупштини Београда формирао је групу Самостални ДСС.
Ипак, на парламентарним изборима одржаним у априлу 2016. био је кандидат на листи Српске напредне странке и изабран је за народног посланика.
Петковић: Богослов и дипломата
Један од чланова ДСС био је и директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Завршио је Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Дипломатску академију Министарства спољних послова Србије. Постдипломац је на Факултету политичких наука у Београду, на катедри за Међународне студије. Након избора 2012, изабран је за народног посланика, на листи Демократске странке Србије. Већ у октобру 2014. Петковић је напустио ДСС, само дан након што је ту странку напустио и њен оснивач и дугогодишњи лидер Војислав Коштуница.
Фото:ТАЊУГ/ ЗОРАН ЗЕСТИЋ
У међувремену се придружио Српској напредној странци и постао члан Главног одбора те партије. Функцију помоћника директора Канцеларије за Косово и Метохију обављао је од априла 2016. до октобра 2020. године. Након што је Марко Ђурић у октобру 2020. постављен за амбасадора Србије у САД, Петковић је преузео дужност директора канцеларије.
Бакарец: Нисам због функције, ја то због знања
У Демократској странци Србије више од две деценије био је и некада високи функционер те партије Небојша Бакарец.
Beograd 30. jul 2020. Sednica skupstine grada Beograda, zasedanje odbornika u Sava Centru Foto:Vesna Lalić/Nova.rs
Пред изборе у септембру 2000. године био је овлашћено лице Демократске опозиције Србије. Исто задужење имао је и пред децембарске изборе исте године, као и 2002. на октобарским и поновљеним новембарским изборима за председника Србије, у име председничког кандидата Војислава Коштунице Био је одборник ДСС у Скупштини града Београда и председник Извршног одбора Општине Стари град (од 2000. до 2004), а потом заменик председника општине до 2008. године. О свом одласку из странке је рекао:
„Један сам од оснивача оног Коштуничиног ДСС, давне 1992. Делио сам и добро и зло са Коштуницом и ДСС-ом, пуне 23 године. Прошле године сам избрисан из ДСС, без образложења. Сада сам потпредседник Самосталног ДСС, који предводи Андреја Младеновић, заменик градоначелника“, навео је Бакарец у писму становницима Старог града у марту 2016.
Већ у октобру 2017. потврдио је да ће учествовати у кампањи СНС за изборе у Београду. Остаће упамћена његова реченица: „Нисам прешао због функције, већ да би им дао моје искуство и знање“.
Друго име за шефа одбора: Драган Шормаз
Драган Шормаз у својој званичној биографији наводи да је по занимању техничар за послове радних односа, али не и у којој образовној институцији је стекао то звање. Члан Демократске странке Србије постао је одмах по оснивању те партије 1992. године. Био је члан Одбора за одбрану и безбедност и Одбора за омладину и спорт у три мандата.
У мају 2010. искључен је из ДСС-а након што је критиковао рад страначког руководства. У наредних неколико месеци у Скупштини Србије био је независни посланик, да би у децембру 2010. приступио СНС и посланичкој групи „Напред Србијо“.Након избора 2012. године, поново је изабран за народног посланика. У бившим сазивима Скупштине Србије био је члан Одбора за спољне послове, Одбора за европске интеграције, Одбора за контролу служби безбедности, заменик члана у Одбору за уставна питања и законодавство и у Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.
Љушић: СНС је мој животни промашај
Последњи, али не најмање важан јесте Радош Љушић. Изабран је 2003. за народног посланика у Скупштини Србије на листи Демократске странке Србије. Од 2004. до 2008. године радио као директор Завода за уџбенике и наставна средства. Према истраживању Центра за истраживачко новинарство, објављеном 30. јула 2011, Радош Љушић, бивши директор Завода за уџбенике и наставна средства, током свог мандата је и себи као аутору исплаћивао хонораре, што Закон о уџбеницима и наставним средствима експлицитно забрањује. Овако је зарадио најмање милион и осамсто хиљада динара, а хонорари који су му били исплаћивани су вишеструко премашивали унутрашње прописе Завода и хонораре других аутора. Прешао је 2008. године из ДСС-а у Српску напредну странку Томислава Николића.
Крајем 2012. Влада Србије га је именовала за в.д. директора „Службеног гласника“, а са ове функције је смењен 27. јануара 2015. године. Тада је изјавио: „Мене нису успели да смене жути својим жестоким нападима у штампи, као ни црвени својим потајним радњама, мене су сменили плави. Желео бих да грешим када кажем да оваквим потезима СНС, свесно или несвесно, нарушава свој углед“.
Напустио је СНС, истичући да му је чланство у тој партији „највећи животни промашај“.
„Моје учешће у формирању СНС је мој највећи животни промашај, у мноштву мојих личних неуспеха. Захвалан сам им што су ме уклонили из Председништва и ГО и измамили моју оставку у чланству странке. (…) Добро познајем људе који су учествовали у оснивању странке, па кад погледам ко су данас посланици у парламенту, министри, председници општина, директори јавних предузећа и носиоци функција других државних установа, стичем утисак да је то један сасвим нови свет, нови људи, непознати и нама који смо странку стварали 2008. године“.
Јелена Јеловац Нова
