Соња Соларевић: Изменама Плана генералне регулације потенцијално угрожен и Калемегдан
Београд – Измене Плана генералне регулације Београда, које се тренутно налазе на јавном увиду, могу озбиљно да угрозе Калемегдан, један од најзначајнијих споменика културе и симбола главног града. На то упозорава Соња Соларевић, самостална одборница у Скупштини општине Савски венац, указујући да се за Калемегдан припрема исти механизам који је већ примењен у случају Београдског сајма.
Соларевић подсећа да је вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић, у условима које је Завод издао током раног јавног увида у новембру прошле године, навео да је за цело подручје Калемегдана потребно израдити просторни план подручја посебне намене. Реч је о истој врсти плана каква је примењена за пројекат „Београд на води“, односно о леx специалис приступу којим је омогућено рушење Београдског сајма.
Према важећем Плану генералне регулације Београда, Калемегдан је предвиђен као простор зелених површина и установа културе, уз обавезну израду плана детаљне регулације. Међутим, увођење просторног плана подручја посебне намене отвара могућност промене намене површина, реанимирања пројекта гондоле и трајног нарушавања овог заштићеног простора, по истом моделу који је примењен на Сајму.
Као пример последица оваквог приступа, Соларевић наводи Београдски сајам. Иако је важећим Планом генералне регулације тај простор био намењен комерцијалним садржајима, просторним планом за „Београд на води“ намена је промењена у стамбену. При томе је у потпуности занемарен План генералне регулације, који је морао да представља основу за израду просторног плана. Сада се, кроз измене Плана генералне регулације, накнадно легализује рушење Сајма применом правила грађења из просторног плана за „Београд на води“, што Соларевић оцењује као отворени урбанистички ревизионизам.
Други пример злоупотребе истог механизма је Кошутњак. План детаљне регулације за комплекс „Авала филм“, који је подразумевао масовну стамбено-пословну градњу и сечу шуме, пре пет година није усвојен због снажног притиска јавности. Ипак, у децембру прошле године Влада Републике Србије донела је одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене за Кошутњак, и то, између осталог, на основу јавног архитектонског конкурса у којем се уопште не доводи у питање да ли треба градити на Кошутњаку, већ само колико.
Соларевић истиче да културна и природна добра уживају законску заштиту не само кроз одлуке о заштити, већ и кроз мере и вредновање простора у урбанистичким плановима. Док планове детаљне регулације усваја Скупштина града Београда и грађани имају право да поднесу амандмане и захтевају њихово одбацивање, просторне планове подручја посебне намене усваја Влада Србије, без могућности амандманског деловања јавности.
„На примеру Сајма видели смо да се израдом просторног плана подручја посебне намене планирање пребацује са града на републику како би се наметнула противзаконита решења и легализовало рушење културног наслеђа, уз свесно смањивање учешћа грађана“, упозорава Соларевић.
Она додаје да већ постоје јасне назнаке да ће исти механизам бити примењен на Кошутњаку, а да се сличан сценарио може очекивати и за Калемегдан, па и за комплекс Генералштаба. Уколико се за Калемегдан буде радио просторни план подручја посебне намене, последице би, како оцењује, могле бити неповратне – легализација уништавања једног од највреднијих споменика културе у Србији кроз промену намене површина.
Фото: Сцреенсхот/Време
Аутор:
