Како је објављено у серијалу Инсајдера „Продаја“, компанији из УАЕ Ал Дахра није продат ПКБ са дуговима већ само његова имовина, укључујући и 17.000 хектара пољопривредног земљишта надомак Београда. Државни ПКБ и даље постоји без неопходне опреме за рад и стада, али са око 11.000 хектара пољопривредног и грађевинског земљишта.
Да је реч о вредној имовини као и да је у поступку приватизације део те имовине продат испод сваке цене, показује податак да је недавно државни ПКБ-а понудио на продају једну од преосталих парцела по цени од око 38.000 евра по хектару. То је осам пута више него што је земљиште ПКБ-а у поступку приватизације платила Ал Дахра.
Оглас за продају ове парцеле био је повод и да Удружење бивших радника ПКБ-а упути захтев суду да привремено забрани отуђење преостале имовине ПКБ-а. Ово удружење је почетком године тужило државу и ПКБ због ускраћивања права радницима на бесплатне акције, а судски поступак је у току.
Саша Гемаљевић, адвокат Удружења, објашњава да су тражили да се спречи продаја земљишта како не би дошли у ситуацију да након потпуне распродаје имовине ПКБ-а бивши радници остану без могућности да наплате потраживања.
“Још увек чекамо одлуку суда, а Државно правобранилаштво и ПКБ су нас обавестили да сматрају да нема разлога за обуставу продаје, јер ће радницима, ако добију спор, држава наћи начина да исплати акције. То је нешто на шта ми не желимо и не можемо да се ослонимо“, рекао је Гемаљевић за Инсајдер.
Он наводи да ће на данашњем протесту од руководства ПКБ-а захтевати да бивше раднике ПКБ-а обавесте о томе да ли се и колико купаца јавило на оглас за продају парцеле, пошто је истекао рок за подношење понуда.
“Радници сматрају да на основу акција које им припадају имају право на ове информације, јер имају право на 15 одсто од целупкупне имовине ПКБ-а, укључујући и земљиште које се сада продаје у КО Комарева Хумка, као и оно у Сурчину где држава планира изградњу националног стадиона”.
Гемаљевић каже да ће осим са надлежнима из ПКБ-у тражити да разговара и са руководством компаније Ал Дахра Србија, која се налази на истој адреси.
“Тражимо од в.д директора државног ПКБ-а Момчила Јоковића, али и од директора Ал Дахре Војина Лазаревића да нам дају на увид документацију надлежних државних органа, односно порсеке управе, о процени вредности земљишта ПКБ-а. Да видимо који су то параметри по којима је вредновано земљиште и како је могуће да ПКБ данас продаје земљиште по осам пута већој цени од оне по којој је исто то земљиште пре мање од годину дана продао Ал Дахри. Да ли је сада цена нереална или је била нереална у поступку приватизације”, наводи Гемаљевић.
Подсетимо, према документацији до које је дошао Инсајдер, компанији Ал Дахра је земљиште ПКБ-а продато по цени од 4.700 евра по хектару. ПКБ сада продаје хектар земљишта по почетној цени од чак 38.700 евра.
Према уговору о продаји имовине ПКБ-а, Ал Дахра има право да у прве три године, без сагласности Министарства, прода по 10 одсто земљишта односно по 1.680 хектара сваке године. Уколико би ту могућност и искористила и продала око 5.000 хектара земљишта по цени по којој га сада продаје ПКБ, на рачуну Ал Дахре би се могло наћи 190 милиона евра.
Скоро 17.000 хектара земљишта, опрему, објекте и стадо ПКБ-а, Ал Дахра је у октобру 2018. укупно платила око 120 милиона евра.
Земљиште које је продато Ал Дахри претходно је преведено из државне у приватну имовину ПКБ-а. Према истраживању Инсајдера које је објављено у серијалу “Продаја”, то је омогућено одлукама и споразумима које су доносили представници власти од 2009. до данас, а све је спроведено Закључком Владе из 2015. којим је наложено државном правобранилаштву да оконча управне спорове и дозволи да се државно земљиште упише као приватна својина државног комбината.
На тај начин је заобиђен Закон о пољопривредном земљишту који забрањује отуђење државног пољопривредног земљишта као добра од општег интереса.
Ал Дахри и парцеле обухваћене планом изградње пута Београд-Зрењанин
Држава Србија је, како је откривено у Инсајдеровом серијалу “Продаја”, продајом имовине ПКБ-а Ал Дахри продала и парцеле које су обухваћене планом изградње пута Београд-Зрењанин. То значи да ће држава, уколико се тај план реализује, морати да откупљује парцеле од Ал Дахре, али по тржишним ценама. Упркос званичној документацији која све то доказује, представници власти више пута су тврдили да траса будућег аутопута неће пролазити кроз земљиште продато Ал Дахри. На питање Инсајдера на који начин ће то бити избегнуто, министарка грађевинарства Зорана Михајловић је рекла да ће те предлоге дати струка, да идеја већ постоји али да неће да је открива.
