Једини грађани Западног Балкана којима требају визе за ЕУ јесу махом Срби са Косова којима је пасош издала Координациона управа. Не зна се колико је остало грађана са пасошем „другог реда“ јер већина се до сада снашла.
„Читав Западни Балкан је сада повезан са Шенгенском зоном посредством визне либерализације“, написао је на мрежи X у понедељак високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борел.
Тада је на снагу ступила визна либерализација за Косово, седам година након што је Европска комисија то предложила.
У Бореловој изјави се, међутим, није пронашла Љубица С. из Северне Митровице. Иако је рођена и живи на Косову и поседује пасош, она ће, бар још неко време морати да аплицира за визу.
Љубица је једна од, претпоставља се, пар хиљада грађана на Балкану који су остали без визне либерализације, јер поседују само српски пасош. И то онај који не издаје ниједна полицијска управа у Србији, већ централизовано тело српског МУП-а које се зове Координациона управа (КУ).
„Не рачунајући грађане Русије и Белорусије, грађани Србије који имају пасоше КУ једини су становници Европе којима није дозвољено слободно путовање у земље Шенгена“, каже за ДW Драгиша Мијачић, координатор српске Радне групе за поглавље 35 Националног конвента о Европској унији.
„Пасоши Координационе управе се издају за грађане Србије који имају пребивалиште на Косову. Они нужно не морају живети на Косову или бити грађани Косова. Многи међу њима су се одавно одселили са Косова, али им је једина адреса пребивалишта остала на том простору“, објашњава Мијачић.
Сага са пасошима другог реда
КУ је оформљена августа 2009. уредбом Владе Србије у склопу дијалога ЕУ и Србије о визној либерализацији која је на снагу ступила децембра исте године.
Услов Европске комисије за препоруку за либерализацију виза за држављане Србије био је да измештене полицијске управе са Косова – за Косовску Митровицу, Приштину, Призрен и тако даље – више не издају пасоше држављанима Србије са пребивалиштем на Косову, већ да се та надлежност преусмери на централизовано тело.
Истовремено, од Србије је тражено да пооштри безбедносне процедуре за издавање тих пасоша који су изузети из безвизног режима. Европска комисија је тада страховала од „илегалне миграције“ са Косова.
Због тога су, током година, многи косовски Срби – али и Албанци, Роми, Горанци и други са Косова који су држављани Србије – покушавали да пребивалиште макар фиктивно пребаце у неки од градова у Србији и добију „нормалне“ пасоше.
Не могу сви Срби да добију косовско држављанство
Други пак ваде косовске пасоше. Ово, међутим, није опција за Љубицу, чији отац Петар више година безуспешно покушава да је региструје у косовском регистру грађана.
„Она је усвојена 2000. године и ми имамо решење српског Центра за социјални рад који надлежно косовско Министарство не признаје, а суд одбија да овери, у страху да ће тиме признати органе Републике Србије на Косову. Отпусну листу из болнице немамо“, прича отац Петар С.
Без регистрације Љубица не може да добије косовску личну карту, па ни пасош, и није једина. Због непризнавања српских извода из матичних књига умрлих, рођених и венчаних, као ни судских одлука о разводу или решења других српских институција, знатан број Срба, Рома и других и даље не може да добије косовска документа.
Без косовских пасоша и без визне либерализације, за те људе – којима се тачан број не зна – једина опцију остају управо српски пасоши које издаје КУ. Тако они остају једина група на Западном Балкану која није обухваћена визном либерализацијом.
Колико је тачно тих пасоша?
Пасоша КУ је 2016. било издато нешто преко 97.000, а српски МУП од тада није објавио нове податке. До данас је тај број вероватно преполовљен, јер се већина снашла прибављајући махом „прави“ српски пасош или, ређе, косовски.
О томе колико је пасош КУ данас редак говори и искуство Милице Радовановић из Северне Митровице. Последњих годину и по дана, са пасошем КУ је путовала у Пољску, Холандију, Немачку, Белгију и Грчку. На аеродрому у Бечу морала је да објашњава зашто има једногодишњу грчку визу када нити живи, нити ради у Грчкој.
„Објашњавала сам службеници на пасошкој контроли да имам ‘посебан’ српски пасош и да ми је за улазак у ЕУ потребна виза. Нисам стигла да завршим реченицу, њој се упалила лампица, осмехнула се и рекла ‘Ох, сећам се овога. Тако је редак’. Онда је усхићена позвала колегу да му покаже ускршње јаје које је пронашла, након тога ми вратила пасош и пожелела срећан пут“, присећа се Радовановић.
Европска комисија је препознала овај проблем и предложила визну либерализацију за пасоше КУ, образложивши да више не постоји опасност од илегалне миграције, те да је мера у складу са политиком ЕУ да што више убрза процес приближавања земаља Западног Балкана.
Иако је Комисија предлог чланицама ЕУ и Европском парламенту изнела још у новембру, о њему се није разговарало на самиту ЕУ у децембру.
„Следећа прилика је у марту, када се очекује усвајање измене регулативе и престанак дискриминације ових грађана Србије“, каже Драгиша Мијачић.
Приштина се опире
Слична очекивања има и Петар.
„Надам се и верујем да ће до те одлуке доћи у првој половини ове године. Претпостављам да сада није донета само да би се подстакли Срби да у што већем броју узимају косовске пасоше. Не разумеју да је за неке то немогуће“, наводи он.
У ишчекивању либерализације, косовски МУП је у последње време издао преко 287.000 пасоша. У општинама на Северу, претежно насељеним Србима, од августа до октобра прошле године издат је 531 пасош – односно преко 300 косовских пасоша више него у истом период прошле године.
Ово се у приштинским медијима тумачило као „масовно“ узимање пасоша од стране косовских Срба и показатељ већег степена интеграције.
Исти аргумент искористила је и влада Косова, али и двадесета невладиних организација са Косова, који су од Европске комисије јавно затражили да не дозволи визну либерализацију за пасоше КУ, јер би таква мера наводно спречила даљу интеграцију косовских Срба.
Таквој оцени супротставиле су се невладине организације које раде у српским срединама на Косову и подцртале да прави проблеми у интеграцији леже у препрекама са каквим се суочава Љубица С. Она ће вероватно пре дочекати визну либерализацију пасоша КУ, него косовски пасош на њено име.
foto N1info
