Покушаји Владе и надлежног Министарства да просветне раднике Србије држи у сталној хибернацији, анестезији, али и тензији, саопштењима, претњама, писмима није уродило плодом. Од септембра 2024. министарка просвете Славица Ђукић – Дејановић пише писма, препоруке, пребројава, постројава, прети, па нуди колективну психотерапију и не успева да заузда слободну мисао у просветном „апарату“ Србије.
Од септембарских и октобарских штрајкова просветара до новембарског ребаланса буџета, Вућевићу и министарки Ђукић – Дејановић су пуна уста важности просветних радника, образовања деце, њиховим вештинама, али нису прстом мрднули да подрже наставнике и цео образовни систем. Крајем децембра 2024. проблем просветара, увезан са тоталном обуставом рада, Влада и Министарство просвете решили су „декретом“ о насилном завршетку школске године пре званичног краја, противзаконито, у односу на усвојени школски календар.
Притисак који трпе просветни радници Србије пласирајући своју слободну, критичку мисао подржавајући своје ученике и студенте је невероватан. Директори прете, министарка (званично у пензији) прети, премијер прети, председник државе прети и застрашује. Упоредо са претњама, Влада нуди повећање плате наставницима, „шетајући“ и лицитирајући од 8 до 12 одсто, за ове или оне, раздвајајући администрацију психологе, педагоге, наставнике. По принципу, завади, па владај. Да подсетимо, додатак од 1 одсто за разредно старешинство на обећану и неиспуњену плату од 100.000 динара је 1.000 динара (из два месечна дела). Сетимо се, почетком године у периоду техничке владе, Министарство просвете противзаконито је усвојило (5. 2. и 6. 2. 2024.) измене у Правилницима о оцењивању и друштвено корисном раду. Додатно су понизили наставника и његову аутономију. Министарство просвете непрекидно и систематски миноризује и обесмишљава рад наставника на свим нивоима образовања. Поруке, инструкције, идеје, претње, наставници добијају на дневном нивоу кроз циркуларне мејлове, штампане медије или преко ТВ пријемника.
Последња претња отказима од стране премијера Вучевића долази као део божићне честитке и стављања брњице на просветарско слободоумно понашање. Упоредо са идејом отпуштања држава је приправна да наставнике замени дигиталним пакетима и учењем од куће. Надајући се да ће децу задржати код куће, а наставнике бунтовнике отпустити и на тај начин раздвојити жито од кукоља. Влада верује да ће изазвати бес родитеља, деце и посвађати најбитније субјекте у друштву – наставнике, родитеље, ученике.
Већ годинама, месецима, данима траје убијање просветног система Србије. За само десетак дана, 20. 1. 2025. спрема се дан одлуке. Вућевић покушава да истовремено и шамара и милује образ наставника, а образ јак, одолева на начин посебан и неочекиван. По свему судећи, наставници више не верују шибицарењу „репрезентативних“ синдиката, молбама, молитвама, притисцима и договорима политички подобних директора, нити министарки просвете на чијем терапеутском кревету просвету Србије не чека оздрављење. Овога пута наставници су одлучни и спремни за непоколебљиво не, јер више немају шта да изгубе. Образовни систем броји 700.000 ученика, 1.200.000 родитеља и око 100.000 људи у просветном систему, који су спремни да стану раме уз раме са њиховим бившим ученицима, сада студентима, са децом коју су они изградили да критички мисле својом главом. Просветни радници поручују – дијамант се бруши под притиском!
