Професор Слободан Цвејић, члан Србија Центар – Срце, истакао је да је део Извештаја Европске комисије о напретку Србије у области приближавања Европској Унији, који се односи на слободу изражавања, у највећем делу писан објективно и фактографски.
“Они су били суздржани, објективни и само су констатовали стање – да нема помака у остваривању слободе изражавања. Погоршано је стања у области напада на новинаре за више од 20 напада у односу на прошлу годину – рекао је Цвејић , у емисији “Пробуди се“ на Нова С. Он је додао да је забележено више истрага у случајевима напада на новинаре, али да је било мање решених случајева. Према његовим речима овакво одугловачење правосудних органа подстиче нападе на новинаре и доприноси општој култури насиља у Србији.
Цвејић, који је био члан Савета РЕМ-а, осврнуо се на прву доделу националних фреквенција када их, како је рекао, нису добиле телевизије које су правиле бројне прекршаје, а да су сада само те телевизије добиле националну фреквенцију, иако је те прекршаје констатовао сам РЕМ у својим редовним Извештајима.
“Ту смо направили огроман фаул. Шта год да поглете у тој причи о медијима је проблематично и ми смо назадовали у слободи медија. Не да није направљен прогрес, већ смо ишли уназад”, рекао је Цвејић.
Цвејић је навео да је у Извештају ЕК сада по први пут у први план истакнуто Телекомово власништво у медијима и да је та прича суштински важна јер власт на томе гради моћ.
“Имамо поплаву слободних медија кроз које приказујете и фингирате разноврсност и плурализам, а у ствари га нема. Гледамо једну исту представу. Симулирану демократију”, рекао је Цвејић додајући да је приметио минималан помак у раду РТС-а и да их сада критикује председник Вучић.
“ Вучић је одредио да се тако игра, али му та ципела није удобна”, навео је Цвејић.
Према његовим речима изостанак промене које је требало да донесе нова медијска стратегија, такође због неактивности и одуговлачења надлежних органа, може бити штетна.
– Због овога нису реформисани ни закони, који би требало коначно да повећају независност медија и слободу изражавања. У области електронских медија обновљен је статус qуо и симулација правне и институционалне уређености, чему критично доприноси пасивност РЕМ-а. На медијској сцени се запатила култура таблоидизације. Овај тренд дубоко је укорењен у економској зависности уредништва од финансијера и самих новинара до власника и/или уредника – указује Цвејић.
Према његовим речима у српским медијима преовлађује неслобода, институционални паразитизам и подстицање подела, па чак и насиља. Цвејић је истакао да су потребне хитне промене, а на главне правце и потребне резултате тих промена је већ указано.
„Све ово утиче на опште смањење слободе изражавања у Србији”, навео је Цвејић.
