Борба против корупције на нивоу локалних самоуправа је праћена недостатком отворености и одсуством консултовања грађана о питањима која су од кључног значаја за развој локалне заједнице. Значајан коруптивни ризик огледа се у процесу усвајања локалних прописа који је сакривен од очију грађана, који би требало да буду контролни механизам спречавања корупције.
Штури подаци или њихово непостајање о актима градских скупштина буде сумњу у коруптивне праксе и доводе до све већег неповерења грађана у локалне институције. Подзаконски акти у локалним самоуправама обилују правним празнинама, честим одсуством прецизно утврђених рокова и широко постављеним „може“ формулацијама које осликавају политичку вољу.
Од 28 градова у Републици Србији (не рачунајући посебан статус града Београда), чак 16 градова није формирало локална антикоруцијска тела иако је то требало да ураде пре седам година. Београд, Ниш, Јагодина, Кикинда, Краљево, Лесковац, Ваљево, Бор, Зајечар, Пирот, Панчево, Нови Пазар, Смедерево, Чачак, Сремска Митровица и Лозница су градови који су се оглушили о своје антикорупцијске обавезе. Локално антикорупцијско тело би у овом моменту било изузетно драгоцено у Лозници, због контроверзи и постојања основа сумње о коруптивним аранжманима у вези са рударењем литијума. Иста логика би могла да се примени и на Ваљево, на чијем подручју се налази село Лукавац, које је предмет геолошких истраживања литијума и бора. Локална антикорупцијска тела би требало да буду прва линија одбране, а не саучесници у корупцији.
Према слову Акционог плана за преговарачко поглавље 23, све локалне самопуправе су биле обавезне да усвоје локалне антикорупцијске планове (ЛАФ) и да формирају независна тела за њихово праћење. Као пример добре праксе често се наводе Врање и Ниш, који је у међувремену тај статус изгубио због коруптивних механизама бивше градоначелнице. Лесковац на папиру има локални антикорупцијски план али нема чланове тела које би вршило контролу. Грађани блиски режиму се либе да узму учешће у овим телима јер је посреди неплаћена функција, а врата ових тела су закључана опозиционо оријентисаним члановима локалне заједнице. Пасивна антикорупцијска тела на локалном нивоу иду на руку коруптивном режиму на централном нивоу, који је у све већој мери толерантан на корупцију, односно нетолерантан на антикорупцију.
Стара пословица каже да риба смрди од главе, а чисти се од репа. Док не ојачају обесмишљене институције за спречавање и кажњавање корупције, грађани у оквиру својих комуна могу да врше притиске на своје локалне субаше. Потребно је да грађани узму учешће у процесу локалног буџетирања, почев од осмишљавања активности на које ће се трошити финансијска средства па све до њихове реализације. Важно је да се ради на подизању свести и едукацији грађана да су они доносиоци одлука на нивоу локалне заједнице, будући да они добрим делом директно утичу на пуњење буџета. Поред грађанског надзора над локалним буџетом, важно је да се континуирано ради на укидању дискреционих овлашћења локалних функцинера, који су више загледани у партијску касу и сопствене џепове, а мање у животне приоритете својих суграђана.
