Хигијеничарке, помоћни радници, домари и портири су радници са минималним примањима у образовању. Поред смањења броја ових радника у школама чиме им је одређена нереална квадратура простора за одржавање по раднику, због чега „падају са ногу“ од посла, режим им је учинио још једну скандалозну неправду.
Већ дужи низ година запослени у образовању су дискриминисани у односу на раднике у јавним предузећима и другим институцијама. Законом о раду и међународним конвенцијама гарантована је исплата накнаде за топли оброк и регрес за коришћење годишњих одмора. То право је њима укинуто. Многи су потражили заштиту права на суду. Неколико пресуда је донето у корист запослених након чега Врховни касациони суд скандалозно мења своју одлуку у тоталну супротност тумачећи да запослени немају та права. На овај начин не само да су радници дискриминисани већ им је наметнуто да плате судске трошкове чак и по 90 000 динара од својих мизерних плата од 35 000 динара.
Партијско правосуђе је још једном показало да су слуге власти и да доносе одлуке по наређењу. Циљ овакве одлуке је застрашивање, дисциплиновање и кажњавање свих оних који се „дрзну“ да затраже своја права. Режим на овај начин још једном показује колико му је стало до образовања.
Петог октобра је обележен Светски дан учитеља. Ми смо тај дан дочекали тако да је код нас најмање жељени факултет управо Учитељски факултет. Поред тога што је остало још упражњених места број бодова за упис је никад нижи. Јасно је да млади схватају да у образовању нема перспективе у чему су нажалост у праву. Држава која не брине о томе ко ће сутра учити децу ради на сопствену штету. Необразовано становништво изгледа једино одговара режиму. Због тога први корак ка побољшању стања у образовању мора бити промена овог режима.
