Програм Европске Уније за локални развој, ЕУ ПРО Плус објавио је недавно Јавни позив за предлоге интегралних пројеката проистеклих из територијалних стратегија, за који је ЕУ определила 10 милиона евра.
Позив се односи на градове и општине у Србији који су, уз подршку ЕУ, развиле територијалне стратегије. Усвојене територијалне стратегије имају за циљ да на одерђеној територији допринесу јачању специфичног идентитета, препознатљивости и атрактивности. Специфично се помињу теме као што су: квалитет урбаних подручја, енергетска ефикасност, прилагођавање климатским променама, дигитализација, иновације.
Да би овакав програм подршке дао резултате одрживе на дужи рок, потребно је не само да се побољша инфраструктура на одабраним територијама, него и да се повећа ефикасност локалних институција и стручност носилаца одговорних функција у градској/општинској управи да препознају посебности – развојне потенцијале свог града/општине. ЕУ ПРО Плус има за циљ не само да повећа укљученост локалних економија у шире економске токове и подстакне иновације у развоју, већ и да унапреди начин управљања, јер подразумева одређени степен децентрализације и потребан ниво аутономије локалних актера у опредељивању својих развојних стратегија.
Нажалост, досадашњи ток реализације овог пројекта у Србији показује да је он већ угрожен истим слабостима институционалног поретка као и сви развојни пројекти и политике у Србији. Висок ниво централизације, примат партијске припадности над струком и превелик утицај локалних моћника не само да отежавају већ и онемогућавају успешно спровођење ЕУ програма намењених територијалном развоју. У таквим околностима и извесни напретци који се постигну у оквиру институција (обука запослених и сл.), остају неискоришћени било због занемаривања стечених знања или због промене носилаца одређених стручних функција са променом политичке гарнитуре.
Прва фаза реализације овог програма указује на неажурност односно нетранспанетност рада. Требало је да све одабране локалне самоуправе (Бор, Зајечар, Пирот, Ниш, Лесковац, Нови Пазар, Лозница, Шабац, Ужице, Крагујевац, Крушевац, Смедерево) развију нацрте својих територијалних стратегија до јуна месеца 2023. године. На основу увида (16.11.2023) у званичне сајтове наведених локалних самоуправа уочава се неуједначеност у доступним информацијама о томе до које фазе се у развоју територијалних стартегија стигло, а код шест од дванасет ЛС нема јавно доступног нацрта (који је требало да је завршен јуна 2023 – Крушевац, Лозница, Смедерево, Крагујевац, Пирот, Нови Пазар).
Главни проблем са оваквим недостатком транспарентности је изостанак предвиђене широке партиципације грађана, на шта указује и упитник (са грађанима) чије је спровођење било саставни део израде стратегија. На сајту неколико ЛС налази се документ упитника (који су грађани могли да преузимају), а једино се на сајту Новог Пазара налазе и резултати (иако недостаје нацрт Старегије). Колико је значајна партиципација грађана указује и садржај упитника (који је очигледно програмски постављен од стране ЕУ), а односи се на дефинисање идентитета одређене територије, то јест на то шта грађани препознају као њену посебност – вредност, како по себи, тако и у односу на друга подручја. Заправо, одуство видљивости процеса израде територијалне стратегије односно укључености грађана онемогућава обликовање аутентичног идентитета града/општине, чији су суштински носиоци управо грађани. Ово је још један доказ како занемаривање и директно кршење демократских принципа и процедура додатно урушава јачање институција и угрожава територијални развој на рачун одржавања политичке моћи неспособних СНС и СПС кадрова.
Србија Центар се залаже за деполитизацију и професионализацију јавне управе, као и за ефикасно коришћење фондова ЕУ за одржив развој у интересу грађана.
