Застрашени губитком подршке гласача, Влада и Председник покушавају да грандиозним пројектима замаскирају катастрофалне економске резултате, а последица је угрожена способност Србије да отплаћује јавни дуг.
Пондерисана каматна стопа на јавни дуг је за годину и по дана скочила са 2,5% на 3,4% (уз даљи раст), и надмашила ионако тром привредни раст од 2,6% у претходних 12 година. Таква политика Србију приближава сценарију банкрота, за који и након 12 година вршења власти, Председник покушава да учини одговорним своје политичке противнике.
Даље задуживање у овим околностима имаће ефекат гашења пожара бензином:
Србија се задужује по скоро највишим каматама у Европи. Доспели кредити по каматама од 2-3% враћају се из нових кредита уз камате од 6-7% (неки и по 9%), док се све више дугорочних кредита рефинансира краткорочним, што повећава трошкове дуга и чини Србију изложенијом ризику од банкрота.
Трошкови камата непрекидно расту, са 945 милиона евра 2020. у наредне две године премашиће 2 милијарде. Већ сада чине близу 10% Буџета и угрожавају функционисање државе – за петину су већи од укупних буџетских давања за социјално осигурање и заштиту, а готово једнаки износу свих субвенција, укључујући за пољопривреду, железницу и запошљавање.
Удео дуга у страној валути је скочио на 80%, што чини Србију веома изложеном спољним утицајима, умањује њен монетарни суверенитет и економску безбедност.
Након светске економске кризе, СНС је наследио јавни дуг од 15 милијарди евра или 46,2% БДП. Не само што овај износ више никада није спуштен испод 50% БДП, већ је темпо задуживања удвостручен. Од 2020.г. држава је задуживана по 3 милијарде евра годишње, да би укупан јавни дуг од 2012.г. био повећан са 2.140 на 5.400 евра по становнику.
Вешто манипулишући статистичким методама, министар Мали приказује да је јавни дуг у оквиру „мастришких“ критеријума – 51,7%, уз БДП раст од 16%. Међутим, колико је реалан раст од 16%? То је готово немогуће. Манипулација се огледа у исказивању статистичких података у еврима, у условима високе инфлације и фиксног курса. Када се БДП раст коригује за инфлаторни раст, реални удео јавног дуга је готово 80%. И у поређењу са земљама централне и источне Европе, званични подаци су слаби – ове земље у просеку имају учешће јавног дуга од 47% БДП, а у већини је то на нивоу 42-45%.
Србија Центар осуђује злоупотребе власти и неодговорно задуживање грађана. Крајњи је моменат да се управљању јавним дугом приступи стратешки, стварају институције које ће систематски спроводити економске и социјалне политике у највиталнијим областима, и омогући динамичан привредни раст, пре свега ослоњен на развој домаћих предузетника и компанија.
