Наизглед обично саопштење МУП да је у Земуну ухапшен извесни З.Р. због сумње да је починио кривично дело „спречавање службеног лица у вршењу службене радње“, јер се у уторак око 13.50 сати у Земуну, вербално, а потом и физички сукобио са полицајцем на дужности, крије у себи низ питања на које полиција није одговорила, нити покушала да објасни.
Министру унутрашњих послова Ивици Дачићу, Одељењу за медије и комуникације при његовом кабинету, као Дирекцији полиције промакла је само једна „ситница“ – да кажу шта се уствари десило. А десило се то да је пред кућу у којој живи полицијски инспектор Душан Мишић, некадашњи заменик начелника Четвртог одељења београдске полиције, задужен за борбу против шверца дроге, из „Аудија“ изашла тројица мушкараца и напала полицајца који чува кућу по службеној дужности, јер је Мишић штићено лице.
Полицајац је једног нападача успео да савлада, задобивши повреду шаке, успео је да позове колеге које су привеле осталу двојицу, а Србија центар (СРЦЕ) пита зашто и та двојица нису задржана у полицији, него су пуштена на слободу, као да су били „случајни пролазници“.
Како обични грађани могу да се осећају безбедно, ако батинаши власти имају ту слободу да нападају полицајца на дужности, који чува колегу чији је живот угрожен због часног и професионалног поступка у сведочењу за процес највеће плантаже марихуане у Европи „Јовањица“. Која је то порука осталим полицајцима укљученим у заштиту Душана Мишића и његовог шефа Слободана Миленковића, који је, такође, под таквим притисцима?
СРЦЕ зато пита Дачића и МУП да напокон објасне зашто су Миленковић и Мишић одбили да их штити званична Јединица за обезбеђење објеката и личности МУП, него су тражили да их чува САЈ, у који имају поверење. У ту јединицу очигледно немају, јер је попуњена разним страначким кадровима, а самим тим и „цуре“ информације криминалцима. али и како је могуће да напад на полицајца на дужности буде само обична вест, објављена као саопштење тек дан касније.
