СРЦЕ: Коме одговара нерешен правни статус више од 50.000 државних непокретности?
Поводом анализе НАЛЕД о упису јавне својине у катастар непокретности, странка СРЦЕ указује да више од 50.000 непокретности у државном власништву и даље има нерешен правни статус, док је око 16.000 објеката и даље уписано као друштвена својина, иако тај облик власништва више не постоји према важећем закону.
Како наводе из СРЦЕ, ови подаци не изненађују, те оцењују да би стање било још неповољније када би се спровела детаљна анализа свих уписаних и спроведених промена у режиму јавне својине и управљања њоме. Странка тврди да су неодговорно управљање ресурсима, изостанак јасне одговорности и незаконито отуђење средстава обележја функционисања актуелне власти.
У саопштењу се наводи да се закони не поштују, да се рокови за примену продужавају, као и да се нови прописи доносе без адекватне процедуре, у интересу појединих група блиских власти. Додаје се и да је, како тврде, угрожена самосталност судова и тужилаштва, што оцењују као механизам заштите корупције и криминала.
СРЦЕ истиче да непокретности на атрактивним локацијама, које су некада биле у друштвеној својини, нису остале нерешеног статуса, већ су, како наводе, њихови правни односи решавани у кратким роковима и под повољним условима за нове власнике. Наводе да су предузећа која су располагала атрактивним пословним просторима, објектима на планинама, у бањама и на приморју, брзо приватизована, док су запослени, према тврдњама странке, остали без зарада, радних места и уплаћених доприноса.
У анализи НАЛЕД, како преноси СРЦЕ, наводи се и обавеза локалних самоуправа и јавних предузећа да до краја 2021. године спроведу увођење имовине у режим јавне својине, што у бројним случајевима није учињено. Из СРЦЕ оцењују да то представља још један доказ системског урушавања локалних самоуправа и јавних предузећа.
Странка тврди да постављање страначких кадрова на функције градоначелника, председника општина и директора јавних предузећа, као и запошљавање лица без одговарајућих квалификација у локалним управама, није усмерено ка унапређењу локалног економског развоја, већ ка политичкој контроли институција и управљању јавним ресурсима у интересу појединаца.
Аутор:
