Постојећи модел привредног раста Србије је ударио у зид! Заснован на масивним инфраструктурним јавним инвестицијама које су уједно најзначајније извориште државне корупције и криминала, и страним директним инвестицијама које су радноинтензивне, ниског технолошког степена и које запошљавају углавном мануелну, јефтину радну снагу и масивно експлоатишу домаће привредне ресурсе и деградирају природно окружење, овакав модел све више постаје извор привредне стагнације и успореног раста.
Последице су врло слабо институционално окружење, низак БДП по становнику, висок нето спољни дуг и високо учешће евра у економији.
Провидне статистичке манипулације успевају да поправе ову слику, на жалост само на папиру. И поред упитних ревизија методологије обрачуна БДП-а, и номиналног раста по том основу, реални БДП по глави становника остаје веома низак. Са просеком од 8.520 евра, БДП по глави становника Србије је 4 пута нижи од ЕУ просека (33.530 евра), три пута нижи од Словеније (25.389 евра), дупло нижи од Хрватске (16.690 евра), за 50% нижи од Румуније (13.130 евра) и за трећину нижи од Бугарске (11.300 евра).
Зато смо по ценама на ЕУ нивоу или смо га премашили. Цене хране у Србији су на нивоу 95% ЕУ просека, електронике чак 113% ЕУ просека (ово су највише цене електронике у Европи, после Швајцарске и Исланда), обуће на нивоу 105% ЕУ просека, одеће на 90% ЕУ просека. Све цене су упадљиво више у односу на земље окружења – Мађарску, Румунију или Бугарску.
Претходни подаци много више говоре о статистици сиромаштва, него привредног раста. Међутим, Министарство трговине показује у својим подацима нешто друго. У претходне две године, према подацима Министарства о односу потрошачке корпе и просечне зараде, куповна моћ грађана би требало да је порасла за 20 одсто!
Србија центар поставља питање – чему Уредба о ограничењу маржи ако је куповна моћ грађана имала тако велики раст у тако кратком периоду!? Нажалост, статистика упросечава, па изгледа да је 1% грађана блиских власти остварило много већи раст прихода, и увећало своју куповну моћ много више од тих 20%, док је за осталих 99% грађана она значајно умањена. Па смо у просеку сви на +20%. Тај и такав раст куповне моћи показује колико су промене у Србији неопходне. Не само политичке власти, већ целокупног привредног и друштвеног система.
