Више од 100 директора отказало послушност министру просвете, пријем нових наставника је скоро тренутан, при чему математику и природне науке све чешће предају они који су је само слушали једну годину на факултету
У последњих неколико месеци 25 директора по указу министра (пр)освете у школама Србије је смењено, и још више од 70 је поднело оставку, не желећи да учествује у марифетлуку новоаприлског министра просвете. Само неколико дана после успостављања (покушаја) напредне владе, др Дејан Вук Станковић посетио је окупиран простор испред Скупштине Србије, Ћациленд да би подржао студенте који „желе да уче“. Оно што је обећао председнику Вућичу и „вредним“ студентима свих генерација, то и спроводи – одмазду на свим нивоима. Посебно забрињавају његови потези у последња два месеца, кроз упаде на факултете и физичко освајање зграда, затим смене директора као пример и модел осталима на послушност. Чини се да је кап у препуној чаши дисфункционалне просвете сијасет отказа које је министар ових дана уручио наставницима и вероучитељима.
Велики број наставника који већ годинама раде у школама на одређено време и за којима постоји непрекидна потреба су добили решења о престанку рада. Њихов једини грех је учествовање у протестима и несебична подршка коју су пружили ученицима. На њихова места примљени су други, нестручни, делимично стручни, али свакако подобни. Запосленима на неодређено време се прети, да уколико обуставе рад више од 3 дана, моментално добијају отказ, без спроведених дисциплинских и правних поступака. Пријем нових наставника је скоро тренутан, при чему математику и природне науке (дефицитарни предмети) све чешће предају они који су је само слушали једну годину на факултету или су „прошли“ поред тих предмета. Школске управе све теже улазе у напредне игре небулозног министра и повлаче се, тврде на ушима и на деловању против својих колега. Подобни директори све више примењују врло „флексибилно“ Правилник о стручној спреми, отварајући простор за запослење онима који су се само срели на факултетима са базним предметима из школе (економиста, апсолвент може да предаје математику, учитељица такође, наставник који „воли и „мисли да би могао“ да предаје неки предмет по жељи).
Посебно забрињава да се кадровска решења за попуну радних места сада одигравају на нивоу општинских састанака, локалних политичара, мада општине ни на који законски начин нису надлежне за испуњавање повереног им задатка. Јасно је да министар просвете, по захтеву испоручује мултилевел систем уништавања просветног система и просветних радника, од вртића. Ни сада се у неке вртиће не могу уписати деца „непослушних“ родитеља, наставници у основним и средњим школама добијају неутемељене отказе, професори и студенти се газе, бију, пребијају пендрече, не би ли им отпор био сломљен. Данас је почетак нове школске године. Министарство просвете дрхти над тим догађајем, гледајући младост Србије спремну да пруже отпор. Нека се плаше и треба. Младост је незаустављива.
