Ресорни одбор за енергетику и Ресорни одбор за антикорупцију Србија центра захтевају од руководстава ЕМС-а и Електромонтаже Краљево да јавности Србије саопште да ли су фирме Занатска радња „Делта услуге“ (МБ 63056707), Станојло Стојковић ПР „Електроуслуге“ (МБ 64999052) и „Процонтрол“ (МБ 63476463) имале, и уколико јесу какав, пословни однос са њима од 2021. године до данас на пројекту ЕМС-ове ТС Бор 2.
Напомињемо да су три поменуте предузетничке радње у власништву или су им одговорна лица запослени у ЕМС-у или су најближи чланови породица запослених у ЕМС-у! Напомињемо и да је ово само један мали пример, у мору сличних последње деценије, висококоруптивних и законски недозвољених активности, овај пут у колу ЕМС-Електромонтажа Краљево – фирме у власништву запослених у ЕМС-у или најближих чланова њихових породица.
Корупција је у Србији у протеклих 12 година постала неформална институција и правило игре, како у самом политичком врху, тако и на нивоу најнижих ешалона. Корупција више није ексклузивитет тзв. високе политике (председник, Влада, директори предузећа у којима је држава већински власник, укључујући и приватна предузећа која су у власништву људи блиских владајућој номенклатури у Србији), већ постаје и доминантна норма без изузетка и у предузећима из енергетског сектора (ЕПС, ЕМС, ЕДС).
Корупција је у случају Електромреже Србије (ЕМС), спуштена до најнижег оперативно – инжењерског нивоа. Будући да су интереси иностраних компанија и капитала максимално укључени у коруптивне праксе, преостало је да се у корупцијско коло укључе још и портири и чистачице. Сви ови „играчи“, који активно више од деценије играју у колу корупције, својим су рукама дубоко у џеповима грађана Србије и директно раде на штету буџета. Као само један у мору коруптивних пројеката и активности, овде у центар постављамо ЕМС и њихове запослене који обликују тендерске документације, а самим тим и критеријуме за избор најповољнијег понуђача. Уз то, они доносе одлуке о избору најповољнијег понуђача, а затим, у различитим улогама испред ЕМС-а, учествују и у самој реализацији предметних пројеката. Поред овога, један број запослених у ЕМС-у се, готово без изузетака, појављује накнадно и у позицији подизвођача радова и то ка фирмама којима су додељени уговори од стране ЕМС-а! Јер они који се питају очигледно би требало да, поред регуларне плате у ЕМС-у, додатно зараде, без обзира што је то мимо закона! Негде мање-више директно са својим фирмама подизвођачима (најчешће у пословним предузетничким радњама) директно регистрованим на своје име, а негде мало скривено, кроз радње регистроване на имена најближих сродника и блиских пријатеља. Један такав пример представља пројекат ТС Бор 2 400/110 кВ/кВ, који је са ЕМС-ом уговорила фирма Електромонтажа Крајево.
Србија центар свакако очекује одговор и на питање шта намеравају да учине институције Републике Србије? Ту се првенствено мисли на Агенцију за спречавање корупције, као независну институцију надлежну за утврђивање повреда Закона о спречавању корупције, које се у конкретном случају односе на непотизам и на обавезу пријављивања имовине и прихода функционера? Јасно нам је да су антикорупцијске институције у Србији слонови од папира и да су саучесници режима у прикривању високонапонске корупције. Упркос томе, јавност очекује да се ове институције огласе, макар да грађани провере да ли показују знакове живота и у каквој су форми.
