На основу статистичких података, у Србији послује укупно 2.921 кладионица и коцкарница. Док се свуда у свету строго контролише и опорезује овај сектор, који је по својој природи један од највећих канала за прање новца, српски режим кладионичаре и коцкаре изузима из обавезе опорезивања и контроле Пореске управе. Наиме, у Србији су они „заштићена врста“, јер се на добитке,ако су остварени у коцкарницама, кладионицама или на покер апаратима не плаћа никакав порез, а исто важи и за добитке до 143.872 динара остварене у играма на срећу Државне лутрије Србије.
На тај начин подстиче се, не само потенцијално коруптивна активност, већ и развија озбиљан друштвени поремећај, посебно ако се има у виду да се коцкарнице налазе у недопустивој и незаконитој близини образовних установа, основних, средњих школа и факултета.
Кладионичарска зависност представља озбиљан друштвени проблем, а зависност од кладионица је болест која урушава друштво и може имати далекосежне негативне последице на појединце и породице. Ресорни одбор за социјална питања Србија центра (СРЦЕ) сматра да мере које друштво може предузети у сузбијању клађења и заштити од коцкарске зависности треба да иду у смеру тоталне забране рада кладионица или увођења строгих алтернативних мера. Један од најважнијих разлога за забрану кладионица је смањење броја људи који развијају зависност од клађења. Коцкарска зависност може имати озбиљне последице по ментално здравље, финансијску стабилност и међуљудске односе, а забрана би могла смањити доступност клађења и спречити његову нормализацију међу младима и рањивим групама. Клађење може бити повезано са различитим облицима криминала, као што су прање новца, превара, и нелегалне активности које се одвијају у контексту клађења.
Уместо потпуне забране, постоје и друге мере које могу смањити негативне ефекте клађења, као што је увођење строгих закона који регулишу индустрију клађења. То укључује постављање лимита на висину опклада, обавезивање кладионица да користе алате за одговорно клађење, као и обавезну едукацију корисника о ризицима клађења. Такође, повећање пореза на приходе од клађења и строго опорезивање добитака, као и строже лиценцирање кладионица, може смањити број оператера и смањити доступност клађења. Ако се забрани физичко клађење, могуће је да се онлине клађење регулише на начин који омогућава већи надзор, са строгим мерама заштите малолетника и ограничењима за проблематичне коцкаре, а промовисање програма за лечење и превенцију зависности може смањити штетне последице коцкања у друштву.
