Влада још мери хоћемо ли да учествујемо на војној паради у Москви
ВЛАДА Србије још вага хоће ли прихватити позив из Москве да и наши војници марширају Црвеним тргом, на Паради поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом. Организатори велике церемоније на 70. годишњицу слома Хитлерове Немачке још чекају одговор из Београда.
„Новостима“ је у руским дипломатским круговима речено да још има времена да се Србија изјасни. Са друге стране, у Влади јуче нико није могао дефинитивно да каже да ли ће се и ешелон српских војника наћи на Црвеном тргу. Ипак, незванично, Србија је као земља победница у Другом светском рату, ближа одлуци да учествује на прослави.
Међутим, оно што може да нас поколеба су притисци из Америке и Европске уније. Представници Запада тврде да су односи Србије и Русије сувише блиски, што не одговара спољној политици Брисела и Вашингтона. Испред Кремља, због рата у Украјини и захлађења односа, неће бити представника многих западних држава јер су под притиском САД одлучиле да одбију позив Москве.
Домаћини су, како је рекао министар одбране Сергеј Шојгу, позвали 16 војних јединица „из пријатељских земаља, као и чланица антихитлеровске коалиције“.
– Девет држава је потврдило учешће. Русија чека одговор од још пет земаља, док су две државе одбиле позив – рекао је Шојгу.
Каква год одлука наше владе буде донета, сигурно је да ће на свечаној трибини 9. маја међу 25 председника страних држава бити и Томислав Николић. Он ће бити у друштву представника земаља Организације држава колективне безбедности чији су чланови Русија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Јерменија. На Црвеном тргу на дефилеу ће највероватније бити и војници из Кине и Индије.
Овогодишња јубиларна парада биће једна од највећих до сада – на њој ће учествовати више од 15.000 војника, официра и питомаца. Да подсетимо, пре пет година на паради је било 11.135 учесника.
БЕЗ ПОЗИВНИЦЕ
ПРИЧА о учешћу наше војске на Паради покренута је и 2010. године када је обележавано 65 година победе над фашизмом. Као и данас, Руси су и тада позвали земље савезнице из Другог светског рата. Србија, међутим, није добила „карту“. Тадашњи министар одбране Драган Шутановац је тада говорио да не зна зашто нас нису звали, иако је наш народ допринео ратној победи и „била би нам част да учествујемо“.
Е.В.Н. Новости
